Либија на ивици да постане „нова Сирија”

Три војника турске армије су јуче погинула на периферији Мисурате у оружаном судару са јединицама Либијске националне армије (ЛНА), дан након што је командант ЛНА фелдмаршал Халифа Хафтар одбио предлог Москве и Анкаре о почетку прекида ватре у недељу 12. јануара. Прекјуче после подне, Фајиз ел Сараџ, председник прелазне владе Либије (која ужива подршку УН, али контролише тек мањи део околине главног града Триполија), прихватио је предлог Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана о прекиду осмомесечних сукоба које је из Бенгазија прошлог априла покренуо Хафтар са трупама ЛНА.

Даљи развој оружаних сукоба у Либији, након распоређивања турских трупа као подршке Сараџовој администрацији у Триполију 3. јануара, Хафтаровог освајања стратешки важног града Сирта три дана касније и његове текуће офанзиве на Мисурату, чије паравојне формацију обезбеђују Триполи – потпуно је неизвестан. На вест да Анкара шаље трупе у Либију, Хафтар је прогласио „џихад” против турских снага, оптужујући Ердогана да жели повратак Османлија на север Африке. Турски лидер је лаконски објаснио да „шаље војску тамо где је позивају”.

Шта је позадина руско-турске иницијативе за Либију уочи најављене мировне конференције у Берлину (под покровитељством УН, али без још прецизираног датума, наводно овог месеца), предмет је бројних спекулација на Западу.

Што се Путина и Ердогана тиче, они су 8. јануара у Истанбулу у заједничком саопштењу објавили да преузимају иницијативу и да „као посредници позивају све актере у Либији да прекину сукобе 12. јануара и сместа седну за преговарачки сто”. Путин и Ердоган су – уз изражавање подршке најављеној мировној конференцији у Берлину – истакли да „имају поверење да Либијци могу независно да одлуче о будућности своје земље, у оквиру широког националног дијалога”. Москва и Анкара истовремено су упозориле да „заоштравање ситуације у Либији подрива безбедност и стабилност ширег окружења те земље, као и целог Медитерана и Африке, подстичући илегалне миграције, промет оружја, тероризам и друге криминалне и кријумчарске радње”. Заједничка мировна иницијатива Москве и Анкаре 8. јануара уследила је иначе након што је 26. децембра Дмитриј Песков, портпарол Кремља, истакао да Русија „верује да страно (војно) уплитање тешко да може помоћи смиривању ситуације” у Либији. Прекјуче, Москва је оценила да „прекид ватре у Либији зависи од Халифе Хафтара, будући да је он покренуо напад”, како је истакао Лав Денгов, шеф државне контакт групе Русије за Либију. Денгов је истовремено упозорио међународну јавност да се окане спекулација да „Русија било коме у Либији држи страну”.

Европљани се грчевито упињу да ускоче у разрешавање оружаног вртлога у Либији, где, ако Хафтар освоји Мисурату, много лакше може ући у Триполи, што већ месецима узалуд покушава, тврде војни експерти.

„Желимо да спречимо претварање Либије у нову Сирију”, открио је Хајко Мас, немачки шеф дипломатије.

Посматрачи у Берлину сумњају да Русија и Турска имају у Либији – где су до јуче наводно подржавале супротне стране – задње намере, посебно око будуће поделе улога у петробизнису на источном Средоземљу, као и јачања утицаја у Магребу. Иницијатива Москве и Анкаре јесте „покушај да се украде иницијатива од Европљана и берлинска конференција учини безначајном”, каже Волфрам Лахер, експерт немачког Института за међународне и безбедносне студије у изјави за „Фајненшел тајмс”.

С оне стране Атлантика, амерички председник Доналд Трамп је у уторак оценио да је „у Либији хаос”. Он није најавио да ли би се Вашингтон – након изражене подршке Хафтаровој офанзиви против „исламиста и терориста” у Триполију – у овој фази могао укључити у решавање крвопролића у Либији. Према јучерашњим најавама, Фатхи Басхага, министар унутрашњих послова владе у Триполију, требало би у понедељак у Риму да се састане с „делегацијом САД” , између осталих и са Ричардом Норландом, америчким амбасадором у Либији, који је стациониран у Тунису.

„Ово је критичан тренутак за Либију. Ситуација је опасна”, оценио је јуче Ђузеп Борељ, нови шеф дипломатије ЕУ.

Улога УН у даљем сценарију око Либије такође је мистерија. Од почетка Хафтарове офанзиве из Бенгазија на запад и југ Либије, Савет безбедности УН састао се 14 пута поводом кризе у тој земљи, али ниједног пута није успео да изгласа резолуцију о прекиду ватре.

Упркос важећем УН ембаргу на испоруке оружја Либији, издашну безбедњачку подршку режиму у Триполију пружају – према ранијим медијским наводима – Турска, Катар и Италија, док је уврежено мишљење да Хафтара подржавају Египат, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Француска и Русија. У међувремену, извештај УН прозвао је Турску, УАЕ и Јордан као земље снабдеваче наоружања зараћеним странама у Либији, где иначе дејствује и непрецизирани број плаћеника из Судана, Чада и Сирије.

„У случају Либије, трагедија је то што се поједини глобални актери постављају као примадоне. То само значи да примирја због страних интереса још дуго неће бити, као и да се битка за Триполи наставља”, оцењује Кладија Гацини, експерт Међународне кризне групе.