Да ли је нижи изборни праг прихватљив за ЕУ

Заинтригиран сам овом причом о снижавању изборног прага у Србији с пет одсто, утврђених 1992. године, каже европарламентарац Владимир Билчик, одговарајући на питања новинара „Политике” шта мисли о најави смањења цензуса на три одсто, у контексту досадашњег међустраначког дијалога у Србији и да ли се може очекивати неки став Европског парламент у вези са овим питањем. Попут Билчика, известиоца Европског парламента за Србију и члана делегације ЕП у међустраначком дијалогу који је започет пре три месеца у Народној скупштини, заинтригирани су и многи у Србији, посебно откако је од председника Србије Александра Вучића у недељу увече стигла потврда да се разматра промена изборних закона у овом делу, како је наш лист и најавио.

Очигледно је да је о овој идеји знао веома узан круг људи, јер већ три дана не јењава бура на политичкој сцени, како због оних који су непријатно затечени овим потезом Александра Вучића, тако и због политичких организација које су обрадоване већом шансом да пређу цензус на предстојећим изборима.

Вучић, међутим, није задовољан оценама да би Европски парламент могао да буде против ове мере која, како истиче председник Србије и лидер напредњака, може да наштети само најјачој, то јест његовој Српској напредној странци. „Европска унија не може бити против смањења изборног цензуса, нити се може позивати на то да се изборни закони не мењају у изборној години, нити се тиме угрожавају права опозиције. Променили смо закон о финансирању политичких активности, уважене су њихове препоруке, уведен рок од пет дана, променили Закон о Агенцији за борбу против корупције, и Закон о јавним предузећима како неки директор не би користио ресурсе предузећа за сопствену промоцију. Та три смо могли, а један који сасвим сигурно иде на штету власти, што су рекли и Ђорђе Вукадиновић и Бојан Клачар, не може”, нагласио је прексиноћ у емисији телевизије Пинк.

Шта о смањењу цензуса мисли европска посланица из редова социјалдемократа Тања Фајон, будући да је Вучић рекао да само од ње очекује критику, јуче нисмо добили одговор на наше постављено питање. Али, судећи по одговору Владимира Билчика, који је из групације народњачких партија у ЕП, могуће је да се појаве још неки критичари. Наводећи да се, законски, цензус може смањити, Билчик додаје: „Међутим, о том питању се никада није расправљало у контексту нашег посредничког рада од стране било које политичке снаге у Србији, за разлику од разних других промена које је већина политичких странака усвојила консензусом, и на којима српски парламент ради и усваја од децембра. Подвукао бих зато да свака нова политичка иницијатива која мења изборна правила пред изборе отвара питање правичности изборног процеса. Стога ћемо врло пажљиво посматрати све следеће конкретне политичке и законодавне иницијативе у овој области”.

У прилог смањењу цензуса са пет на три одсто, председник Србије је изнео и да ће то вратити живот у парламент, а да ће га бити мање на улицама, да се тиме враћа нормалност у Србију, и да ће парламент репрезентовати јавно мњење. И ту су га дочекале критике из дела опозиције који је најавио бојкот избора. Потпредседник Народне странке Никола Јовановић изјавио је јуче да је Вучићев циљ да „праву опозицију замени лажном”, пошто је схватио да не може да разбије блок „истинских опозиционих снага” које ће бојкотовати предстојеће „нерегуларне изборе”.

Међутим, и народни посланик и председник СО Топола Драган Јовановић, који не спада у „бојкоташе”, рекао је да неће гласати за смањење цензуса јер ће том изменом од скупштине бити направљена „бувља пијаца”. Уместо тога, како је рекао за „Глас Шумадије”, поднеће амандмане да се цензус за коалиције повећа на седам одсто, и да се бар половина од 250 народних посланика бира „под именом и презименом”. Ромска партија Срђана Шајна, пак, има другачије становиште. У саопштењу ове партије националне мањине наводи се, између осталог, да смањење цензуса „неће довести до битнијег повећања броја политичких странака које учествују у раду Скупштине Србије, али ће у великој мери да допринесе већој самосталности посланика што је на дужи рок гарант развоја демократије”. Према Шајновим речима, Ромска партија сматра да упоредо са тим мерама, треба смањити и број потребних изјава подршке бирачима за кандидовање изборних листа националних мањина.

Фајон: Подршка демократској и проевропској Србији

Одговарајући на критике које јој је упутио председник Србије Александар Вучић, Тања Фајон је на „Твитеру” одговорила да „неки погрешно мисле да је напад најбоља одбрана”. Фајонова је, заправо, тиме одговорила на твит политиколога Бобана Стојановића да Вучић директно прозива њу и Милана Антонијевића из Фондације за отворено друштво да су хтели да утичу на датум избора. Додала је: „То није мој стил. Ово није била џентлменска реакција. Тим Европског парламента неће бити подељен у нашој подршци демократској и проевропској Србији оваквим непровоцираним нападима”.Антрфиле

Петрич: Позитиван сигнал и знак демократије

И аустријски експерт за западни Балкан Волфганг Петрич предлог за смањење цензуса на изборима у Србији види као позитиван сигнал и знак да се жели даље унапредити демократија у Србији. „Нижи цензус начелно није добар када постоји много партија, јер би се тиме добило превише странака у парламенту. Међутим, нижи цензус омогућава уједно да стање у парламенту осликава што више вољу бирача”, рекао је Петрич за Танјуг.