Језик уметности и женска права

Дах театар и даље не зна за предах. У паузи између нових представа и бројних гостовања увелико ради на организацији међународног фестивала „Уметност и људска права” који ће заживети у јуну 2020. у Београду уз подршку Амбасаде Краљевине Холандије и других донатора. Програм ће бити интензиван, а гости су познати и интригантни уметници и теоретичари као, рецимо, Виолета Луна из Мексика/САД са својим перформансом „Реквијем за изгубљену земљу”, Амаранта Осорио из Шпаније/Колумбије/ Француске са соло представом „Речи које се нисам усудила да изговорим”, веома занимљива интернационална сарадња између наше редитељке Јадранке Анђелић и редитељке и продуценткиње из Бразила Евелине Коста са перформерком из Јапана Хисако Миуром „Писмо води”, плесна представа компаније Дивадло Континуо из Чешке, изложба радова видео уметнице из Ирана Машад Афшар, и многи други, као и радионице, акције у јавном простору, концерти, разговори. Биће, уједно, организован и једнодневни симпозијум на тему улоге уметности у демократским процесима у друштву.

– Код нас још не постоји свест о томе шта су тачно људска права и како се за њих залагати. Не постоји неговање идеје да појединац има право да се активира и бори за своја права и присутна је негативна предрасуда, на жалост произашла из искуства, да о људским правима одлучује неко други и да је боље да се не активирамо, јер наш ангажман ионако неће имати ефекта – каже Дијана Милошевић, директорка Дах театра и додаје:

– Овим фестивалом желимо да инспиришемо на укључивање у промену, на активан однос према проблематичним појавама у нашем друштву, користећи језик уметности који много ефикасније и непосредније допире до људи него језик политике или било које друге струке. У центру пажње биће права жена, јер је код нас, а и глобално веома лоша ситуација, али на нама је да пре свега говоримо и деламо у односу на наш контекст. Мислим да многи не схватају да су права жена опет угрожена и чини се да морамо стално да их поново освајамо, уместо да је то константа. О томе сведочи огромно насиље над женама у породици али и у јавном простору код нас, мизогини језик који се користи у јавном говору, непоштовање закона и њихова лоша примена који штите жене од насилника.

Оно што посебно забрињава, примећује наша саговорница, јесте да су младе генерације потпуно несвесне тога и показују застрашујући степен мизогиније, о чему сведоче анкете и статистике, као рецимо да огроман проценат младих мушкараца код нас верује да не постоји силовање у браку.

– Тај и многи други узнемирујући и погрешни ставови креирају климу страха и несигурности за све, не само за жене него и за мушкарце, јер сви заједно живимо и чинимо једно друштво. Ми хоћемо о томе да говоримо кроз уметност и да подсетимо медије, који владају јавним простором, да имају велику одговорност и да је непоткупљивост једна од вредности која мора поново да се успостави – наводи Милошевићева.

Други важан пројекат у коме ће у наредном периоду Дах театра учествовати јесте „Дечија права (Right 4 Kids)”, подржан од ЕУ програма Креативна Европа у коме су са партнерима из Грчке (Аероплоио театар и Акшн синерџи организација), из Италије (Фондација Аида Верона) и из Чешке (Перформалита театар).

– У оквиру тог пројекта реализоваћемо представу „Прав/а!” која ће бити изведена и на фестивалу у Атини у мају 2020. Многи одрасли код нас немају никакву представу да деца и млади имају људска права и на свакодневном нивоу та се права не поштују и крше. Постоји још предрасуда да су деца малтене власништво родитеља и одсуство свести да су млади управо ти који у свету почињу да покрећу важна питања и велике промена као рецимо Грета Тунберг и многи други. Застрашујући одлив мозгова који се дешава код нас можда би се смањио између осталог и када би се права деце и младих уважавала – каже редитељка.

Њу лично, тврди, веома узнемирава и ово што се догађа са сечом дрвећа у нашем граду, али и глобално.

– О негативним странама овог језивог капитализма који сада живимо доста се већ дискутује, али код нас још не постоји воља да се подигне свест о томе. Као припадница генерације која је живела у једном другачијем систему, страшно ми је да гледам како смо заборавили неке основне вредности које смо некада живели и како сада гутамо оно што нам намеће корпорацијски начин мишљења. То је тема плесног перформанса „Дрвеће плеше” који планирамо да реализујемо на пролеће, у сарадњи са Институтом за уметничку игру из Београда.

Ово су најважнији пројекти којима ће се Дах театара бавити у 2020. поред многих других активности. Све то реализоваће његов мали тим људи чију базу чине Ивана Миленовић Поповић, Наташа Новаковић и Дијана Милошевић, као и још неколико кругова сјајних сарадника из различитих области.