Сарајево не дозвољава Бањалуци руске лекове

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Хоће ли надлежне институције у Сарајеву одобрити долазак руских фармацеутских кућа на тржиште БиХ, тема је којом су се медији позабавили након што су највиши званичници у Републици Српској најавили како ускоро очекују позитиван исход политичке борбе која је почела минуле године.

Заговарачи ове идеје у Бањалуци захтев за увођење руских фармацеутских компанија на тржиште у БиХ дуже време образлажу превасходно повољнијом понудом лекова, што би се, кажу, сем на грађане, позитивно одразило и на пренапрегнуте фондове здравства.

Да колач на тржишту није безначајан, види се по подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ. У БиХ је током 2017. увезено лекова у вредности 760 милиона КМ (око 390 милиона евра). У првој половине 2018. у апотеке у БиХ испоручени су лекови вредни 200 милиона евра.

На томе су највише зарадили фармацеути из Немачке, Француске, Хрватске, Словеније и Италије. Потрошња је у порасту, а највише се користе лекови за кардиоваскуларни, пробавни и нервни систем, као и антидепресиви и антибиотици, а увози се све – од аспирина до хемотерапија за најагресивније болести. За шест месеци 2018. из БиХ су извезени лекови у вредности од 33 милиона евра, а највише их је испоручено у Русију и Србију.

Средином минуле године Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС изјавио је како Агенција за лекове БиХ „не дозвољава испоруку лекова за БиХ из Санкт Петербурга, иако су много повољнији”. Додик је тада напоменуо да би лекови били знатно јефтинији, те истакао да постоји могућност преговора и о увозу руских вакцина.

Премијер РС Радован Вишковић пре неки дан каже да су „људи из Русије понудили лекове за тржиште БиХ који су неколико пута, чак и десетина пута, јефтинији од постојећих”. „Одлука је донета, лекови долазе”, каже Вишковић. Бањалучким медијима је појаснио како је за ту одлуку био исти број гласова „за” и „против”, па упитао да ли је нормално да они у БиХ плате лек за притисак три или пет пута скупље него што је у Малом Зворнику. На питање новинара да ли је лоби толико јак, премијер РС каже да „апсолутно јесте”, те наводи да „фармацеутске куће имају своје прсте по дубини”.

Трагом тих најава медији сазнају су како су чланови Комисије за лекове из Федерације БиХ (ФБиХ), њих седам, били против тога да лекови произведени у Русији дођу на тржиште БиХ, иако, како су новинарима испричали упућени, не постоји ниједан медицински разлог за то. Ипак, судећи по гласању с последње седнице Комисије за лекове, која делује при Агенцији за лекове БиХ, одлука да руски лекови дођу на тржиште БиХ могла би бити донета на фебруарском заседању, пишу „Независне”.

Наводи се да је на последњем гласању осам чланова било „за”, а седам против. Предлог су подржали сви чланови из РС, као и члан из Брчко дистрикта, док је осталих седам, из ФБиХ било против, наводи се.

Извор „Независних” испричао је да је затражена израда додатног елабората, што би требало да буде завршено до фебруарске седнице, када се очекује коначна одлука. Исти извор сматра да би, судећи по последњем гласању, лекови из Русије ускоро могли доћи на тржиште БиХ.

Подсећа се и на то како је елаборат већ био доведен до краја, али да је стручњак који је радио на њему при самом крају израде одустао, па лист износи незванична сазнања како поједини стручњаци с листе експерата нису желели да раде на том елаборату, „што многи то тумаче као притисак појединих, тачније једне фармацеутске компаније из Европе”.