Мотика и политика

У типологији личности, Ерих Фром је, поред других, уобличио и ,,личност тржишне оријентацијеˮ. У даљој разради тог модела уследило је поређење – нека се и нама и Фрому опрости – с главицом црног лука! Љуштиш тако слој по слој и – шта остане? Остане клица – заметак за исту такву врсту! Литерарно то је, на пример, оживотворио чувени Хенрик Ибзен у свом ,,Пер Гинтуˮ. Али, типолошки овај образац се толико умножио да социјална статистика оперише с милионским јединицама... Зашто смо – учили су нас томе строги уредници – насловницу срочили повезујући две независно, наизглед несличне именице? За то је ,,кривˮ наш, српски народ јер је, и то поодавно и не без смисла и разлога, сковао изреку да ,,нема хлеба без мотикеˮ. Бављење политиком, вероватно још од времена када се ова народна мудрост и породила, и те како је био пожељан и уносан посао!

Политика као занимање легализована је ипак поодавно. Можда, јер за све друге послове ваља имати и знање и вештину, још тада су карактеролошки настајали обрасци ,,личности тржишне оријентацијеˮ, па их је Фром само социолошки уобличио. Николу Пашића су, на пример, управо због занимања којим се није бавио, иначе с позитивном конотацијом називали ,,инжињером политикеˮ. Наравно, многи и од тадашњих гласовитих јавних радника здушно су се бавили политиком, али их је историја убележила управо по струци и делима којима су се читав свој век бавили, а и стекли име у свом роду, па и шире. Зна се да је један од највећих градитеља и градоначелника Београда, индустријалац Влада Илић био и остао то. Одскора се, хвала Богу, овде-онде помене чувени доктор, писац, дипломата Владан Ђорђевић, али, иако је био баш истакнути политичар свог времена, то му никад није било занимање!

Примера у великој историји малог српског народа на тему промишљања да ли треба спајати, или пак раздвојити, ,,мотику” и политикуˮ има поприлично баш данас и ,,овдеˮ. Многи наши политичари у политику су ушли не из струке већ по Фромовом рецепту: гледај шта ће ти донети и власт, а, наш народ додаје: и част, а богме и сласт и – маст! Ретки су случајеви да се неко прославио као привредник или истакнути стручњак па да стане, зашто не и волонтерски, на чело тамо где се одлучује баш о народним пословима за које је он и признат, надамо се и позван!

Ако је пракса критеријум за верификацију сваког пројекта, ваља се тог силогизма држати и у пословима од значаја – чак и више због последица – кад су у питању послови од општег интереса… И то од чак најмање локалне па све до државне заједнице. Управо би то наше демократско вишестраначје требало да има у виду и да тим критеријумима мери своје кадрове. Нажалост, данас је – и биће – све више примера да и млађе чак и школујемо како да буду ,,лидериˮ, али не и како да буду предводници у развоју и привреде, а и свих осталих послова од којих зависе срећа и просперитет наше Србије! Никола Пашић је остао у памћењу најпре као ,,инжињер политике”, али и још (за добре ђаке који су историју учили и из оног, што Аристотел поводом драмске поезије назва ,,ствар истинитија и озбиљнија и од историографијеˮ, књижевности – спис „О драмској поезији”) као ,,Бајаˮ у Домановићевом „Вођи”...

Управо је несрећни Шумадинац Радоје и дао један, нимало наиван предлог (у „Страдији”) када је подсетио шта та несрећна Страдија извози, а шта, нажалост, не извози! Србији је преко потребно да што више извози, али тешко да ће бити заинтесеованих за поприлично увећану популацију ,,политичара општег типаˮ. Нажалост, одлазе нам они који су и знања, а и вештине стекли и, доказали… А такве најпаметније синове  су за своје домаћинство задржавали прави домаћини. Они су, кад се мотика ценила, просперитет своје задруге видели у доказаним способностима будућих домаћина! Живот, а не политика и странке, ствара истинске лидере.

Књижевник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa