Motika i politika

U tipologiji ličnosti, Erih From je, pored drugih, uobličio i ,,ličnost tržišne orijentacijeˮ. U daljoj razradi tog modela usledilo je poređenje – neka se i nama i Fromu oprosti – s glavicom crnog luka! Ljuštiš tako sloj po sloj i – šta ostane? Ostane klica – zametak za istu takvu vrstu! Literarno to je, na primer, oživotvorio čuveni Henrik Ibzen u svom ,,Per Gintuˮ. Ali, tipološki ovaj obrazac se toliko umnožio da socijalna statistika operiše s milionskim jedinicama... Zašto smo – učili su nas tome strogi urednici – naslovnicu sročili povezujući dve nezavisno, naizgled neslične imenice? Za to je ,,krivˮ naš, srpski narod jer je, i to poodavno i ne bez smisla i razloga, skovao izreku da ,,nema hleba bez motikeˮ. Bavljenje politikom, verovatno još od vremena kada se ova narodna mudrost i porodila, i te kako je bio poželjan i unosan posao!

Politika kao zanimanje legalizovana je ipak poodavno. Možda, jer za sve druge poslove valja imati i znanje i veštinu, još tada su karakterološki nastajali obrasci ,,ličnosti tržišne orijentacijeˮ, pa ih je From samo sociološki uobličio. Nikolu Pašića su, na primer, upravo zbog zanimanja kojim se nije bavio, inače s pozitivnom konotacijom nazivali ,,inžinjerom politikeˮ. Naravno, mnogi i od tadašnjih glasovitih javnih radnika zdušno su se bavili politikom, ali ih je istorija ubeležila upravo po struci i delima kojima su se čitav svoj vek bavili, a i stekli ime u svom rodu, pa i šire. Zna se da je jedan od najvećih graditelja i gradonačelnika Beograda, industrijalac Vlada Ilić bio i ostao to. Odskora se, hvala Bogu, ovde-onde pomene čuveni doktor, pisac, diplomata Vladan Đorđević, ali, iako je bio baš istaknuti političar svog vremena, to mu nikad nije bilo zanimanje!

Primera u velikoj istoriji malog srpskog naroda na temu promišljanja da li treba spajati, ili pak razdvojiti, ,,motiku” i politikuˮ ima poprilično baš danas i ,,ovdeˮ. Mnogi naši političari u politiku su ušli ne iz struke već po Fromovom receptu: gledaj šta će ti doneti i vlast, a, naš narod dodaje: i čast, a bogme i slast i – mast! Retki su slučajevi da se neko proslavio kao privrednik ili istaknuti stručnjak pa da stane, zašto ne i volonterski, na čelo tamo gde se odlučuje baš o narodnim poslovima za koje je on i priznat, nadamo se i pozvan!

Ako je praksa kriterijum za verifikaciju svakog projekta, valja se tog silogizma držati i u poslovima od značaja – čak i više zbog posledica – kad su u pitanju poslovi od opšteg interesa… I to od čak najmanje lokalne pa sve do državne zajednice. Upravo bi to naše demokratsko višestranačje trebalo da ima u vidu i da tim kriterijumima meri svoje kadrove. Nažalost, danas je – i biće – sve više primera da i mlađe čak i školujemo kako da budu ,,lideriˮ, ali ne i kako da budu predvodnici u razvoju i privrede, a i svih ostalih poslova od kojih zavise sreća i prosperitet naše Srbije! Nikola Pašić je ostao u pamćenju najpre kao ,,inžinjer politike”, ali i još (za dobre đake koji su istoriju učili i iz onog, što Aristotel povodom dramske poezije nazva ,,stvar istinitija i ozbiljnija i od istoriografijeˮ, književnosti – spis „O dramskoj poeziji”) kao ,,Bajaˮ u Domanovićevom „Vođi”...

Upravo je nesrećni Šumadinac Radoje i dao jedan, nimalo naivan predlog (u „Stradiji”) kada je podsetio šta ta nesrećna Stradija izvozi, a šta, nažalost, ne izvozi! Srbiji je preko potrebno da što više izvozi, ali teško da će biti zainteseovanih za poprilično uvećanu populaciju ,,političara opšteg tipaˮ. Nažalost, odlaze nam oni koji su i znanja, a i veštine stekli i, dokazali… A takve najpametnije sinove  su za svoje domaćinstvo zadržavali pravi domaćini. Oni su, kad se motika cenila, prosperitet svoje zadruge videli u dokazanim sposobnostima budućih domaćina! Život, a ne politika i stranke, stvara istinske lidere.

Književnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista