У политици старост није мана

Председник Партије уједињених пензионера Србије Јован Кркобабић (78) један је од политичара од којих зависи формирање Владе Србије. Агилни шеф пензионерске партије можда ће, током преговора о могућим коалицијама, разговарати и са својим вршњаком Драгољубом Мићуновићем, председником Политичког савета Демократске странке. Али људи са богатим животном искуством, спремни да преузму одговорност за будућност земље, нису специјалност само актуелног политичког тренутка у Србији. Џон Мекејн, кандидат републиканаца за председника САД на јесењим изборима, у новембру ће имати 72 године. 

Током Вијетнамског рата Мекејн је пет и по година је провео у заробљеништву у „Ханој Хилтону”, вијетнамском затвору познатом по суровости, где је био изложен свакодневној тортури – неколико пута су му ломљене руке. Данас у његовом картону доминира податак да има увећану простату и проблем подизања руку (због поменутих прелома). Наши времешни политичари, али ни они млађи, ових дана нису јавности предочавали свој здравствени картон, али су код многих подстакли питање да ли су позне године предност или недостатак за активног политичара?

Професор Младен Давидовић, геријатар по специјалности и дугогодишњи Шеф катедре за геронтологију на последиполомским студијама Медицинског факултета, сматра да старост сама по себи не може бити недостатак за бављење политиком. Већина особина које настају старошћу је предност у бављењу политиком. Проблем може бити болест али, како каже наш саговорник, то није синоним старости.

Кардиолог и дугогодишњи директор Интерне клинике КБЦ „Бежанијска коса” професор Светомир Стожинић, међутим, сматра да године живота повлаче искуство и то је позитивно, али са познијим годинама мењају се психофизичке способности и губе се еластичност и животна енергија. Др Стожинић каже како се сви рађамо са одређеном животном енергијом, али је она другачија у младости. „Млади старци” су реткост, здравље и таква енергија у позним годинама зависе од генетике .

Какво је здравље – психичко и физичко – у тим годинама и да ли се може генерализовати или индивидуално посматрати?

– Ако смо у школи сви слични и сличног здравља, онда су разлике у старости екстремне. Дакле од оних који обрађују виноград, до оних у инвалидским колицима – каже др Давидовић.

Геронтократија није нов појам ни у политичком ни у уопште у друштвеном животу, почев од грчке демократије и златног доба Атине где се и те како уважавало мишљење најстаријих чланова у скупштини, до модерног Јапана, где је старост и даље синоним за мудрост и разборитост.

Др Давидовић подсећа да је геронтократија везана за моћ и новац, који имају стари у неким земљама. У мање развијеним земљама и Србији, по речима нашег саговорника, геронтократије можда има мање у политици него у другим областима, јер данашњу породицу др Давидовић описује као „бабу у чијем крилу седи син, а у његовом унуче!”

На питање да ли би могли године старости потезати као аргумент да су оне неподесан фактор за бављење политиком, др Давидовић цитира Шекспира који је за старост рекао да је „као зима, хладна али је све кристално јасно”.

Шта каже медицина ? Какво је здравље особе после 65 година у просеку? Какав је ментални статус, способност адаптације на нове, модерне прилике, на стрес, да ли је то фактор ризика за инфаркт ?

Док др Давидовић сматра да сви наведени фактори ризика делују највише код средовечних и да њихов негативни ефекат није значајно већи код старих особа, дотле др Стожинић сматра да „године чине своје, да је процес старења односно атеросклерозе назаустављив и како политичари често мисле да власт не подлеже биолошким законима старења”.

Др Стожинић подсећа на негативна руска искуства са старијим политичарима, који су имали тешке проблеме са здрављем, али и акумулирани хронични замор, а то је у књизи „Власт и болест” описао академик Евгеније Иванович Чазов, директор Кремаљске болнице, који је лечио многе државнике – од Брежњева до Јељцина.

– Способност јасног реаговања, покретљивост или виталност су особине које се увек процењују индивидуално. Уосталом да ли је у политици важно доносити брзе одлуке или је промишљеност важнија – одговара противпитањем др Давидовић.

Врло је занимљив пример изборне трке у Њу Џерсију, где је у трци за сенатора био осамдесетчетворогодишњи политичар са 84 године, чији су се гласачи увредили када је његов млађи противник године потегао као аргумент. Др Давидовић подсећа да у развијеним земљама постоји термин „старизам” који значи расизам према старима и гласачи су на то врло осетљиви, па су многи научили да овај аргумент не извлаче у пресудним тренуцима, управо због оних који својим гласовима одлучују.