Немачки банкар зарађује 14 милиона евра

Са неверицом је у Немачкој одјекнуло објављивање листе најскупље плаћених врхунских менаџера који контролишу финансијски и индустријски потенцијал најутицајније земље у Европској унији. Годишња плата и додатна примања 30 најскупље плаћених немачких финансијских вођа далеко надмашују чак и званичну плату америчког председника Џорџа Буша.

Најскупље плаћени немачки врхунски менаџер је Јозеф Акерман, председник управног одбора Дојче банке, водеће финансијске институције у земљи. Поверљиве податке објавила је агенција Товерс Перин, специјализована за саветовања у менаџменту. По њој, Акерман има годишњу плату од укупно 14,335.783 евра и састављена је од неколико ставки. Акерманова годишња плата је 33 пута виша од званичне плате америчког председника Џорџа Буша. Уз основну годишњу плату од 400.000 долара, Буш прима још четири додатка, укупно – 569.000 долара.

Плата Акермана прерачуната у америчку валуту износи око 19 милиона долара. Толико би Бушу требало да у Белој кући проведе пола живота. Банкар Акерман у Франкфурту то стави у џеп за само једну годину, прошлу и ону претходну такође. Поменута агенција је у Франкфурту прошле недеље саопштила да најмање 32 немачка врховна менаџера имају много више плате него Џорџ Буш у Вашингтону. Тројица од њих имају 22 пута већу плату него Буш. Шесторица других Немаца – банкара имају 15 пута вишу плату него Буш. Најмање плаћен од ових тридесетак немачких водећих менаџера је Јирген Гросман из електросистема РВЕ, чија је годишња плата трипут виша него плата Џорџа Буша (износи 1,668.000 евра, односно 2,3 милиона долара).

Банкар из Франкфурта Акерман има 83 пута вишу плату него Кондолиза Рајс (САД), њена плата је 183.500 долара годишње. Акерман за годину дана добије више него 10.000 просечних немачких привредника (при томе се помиње да у Немачкој данас има 3,5 милиона стално незапослених – званични податак 7,8 одсто, незванично – знатно више).

Најскупљи Немац, Акерман је 2004. године одговарао пред државним тужилаштвом у Диселдорфу, осумњичен за високе проневере и финансијске махинације. Са њим је било осумњичено још пет-шест водећих немачких менаџера. Јавност је била врло узнемирена, нарочито синдикати. Суд је изрекао ослобађајућу одлуку. Тадашњи првак СПД Франц Минтерферинг је ту одлуку суда назвао „изопачавањем сваког морала”. Либерални политичар Рајнер Бридерле је за Акермана рекао да му је изречено „ослобађање друге класе”, то јест неубедљиво. Председник немачког парламента Волфганг Тирзе је тада веома критички оценио судско ослобађање као „операцију самоуслуживања која се морално не може оправдати”. Размере негодовања немачке јавности још се не могу сагледати.