Циркуски дани Воје Брка

Крагујевац – Пљунути Салвадор Дали, помисли свако ко баци поглед на Војине бркове, онако уфитиљене нагоре. По њима су га и прозвали Воја Брк. Воји Радивојевићу је скоро деведесета, живи у Книћу, гаји козе, прави мед и поносно каже: „Само да видите какав ми је јечам”. И све полако, али само док му не поменуте циркус „Адрија”. Тад поскочи као акробата на трапезу.

– Их, каква су то времена била. Циркус „Адрија”, велика државна фирма са стотинак стално запослених, о којој се старало Министарство просвете. Акробате, жонглери, дресери звери, људи змије... Нема места у оној Југославији где нисмо били. Кад кренемо возом, читав транспорт. Била је то велика забава за народ – присећа се Воја Брк.

Када није био на турнеји, државни циркус „Адрија” је био „улогорован” код Карађорђевог парка у Београду.

– После рата, од мене су у Книћу тражили да будем активиста, да врбујем људе за радне акције. Ја нисам хтео, и 1949. одем у Београд и запослим се у циркусу код мог земљака Пере Васиљевића, који је тада био управник „Адрије”. Тад си могао одмах да се запослиш, само ако си хтео да радиш – прича нам Воја, додајући да су својим наступима увесељавали публику од Скопља до Љубљане.

– Једном, кад смо гостовали у Сарајеву, само што смо поставили шатор, паде снег, а чланови партије, уместо да чисте, скупили се у канцеларији и састанче. Ја упаднем, па подвикнем: „Ви ту митингујете, а државна имовина пропаде”. Отац ми је био солунац и нисам „мирисао” комунисте и то самоуправљање – сећа се Воја Брк.

Све до одласка из циркуса, почетком седамдесетих, био је технички шеф „Адрије”. Осим главне, са више од 3.000 места, у склопу циркуса је била и мања шатра са око 1.000 столица. Она је, каже Воја, постављана по мањим местима, а у склопу фирме постојао је и луна парк.

– Гостовали смо и у иностранству. Публике колико волиш, рефлектори блеште, а артисткиње, праве лепотице – живо се присећа Воја.

У поверењу, да не чује његова четврта жена, бака Вера, чича Воја каже да је на путовањима било „разних комбинација”, али да му „ни једна сукња није завртела мозак”.

Воја Брк има двоје деце, сина и ћерку, два унука и праунуку. Жали за старим добрим временима, за циркусом који је уништила телевизија, јер, како каже, „телевизија је већи циркус од циркуса”.