Малина ипак пуни џепове

Ваљево – „Црвено злато”, како воћари из ваљевског краја тепају малини, ове године ће напунити џепове произвођача. Према првим најавама пред овогодишњу кампању бербе и откупа, која ће се захуктати почетком наредне недеље, цена црвених плодова првог квалитета кретаће се између два и чак три евра за килограм.

После вишегодишњег поста, овако доброј цени малинари се нису надали.

Род малине у Србији ове године биће мањи за готово 40 одсто од прошлогодишњег и износиће највише око 40.000 тона, али се због слабог рода у Чилеу и Пољској очекује велика тражња за српском малином у свету, изјавио је Танјугу председник Удружења малинара Србије Драгиша Терзић. Просечни принос у Србији биће око шест тона по хектару, оценио је Терзић, а незваничне процене за овогодишњу откупну цену малине крећу се између 150 и 200 динара за килограм. Он је подсетио да је прошле године била између 100 и 110 динара.

Спремност да за килограм малина плати 200 динара до сада је саопштила само хладњача у Липолисту код Шапца. Њихове колеге, како смо незванично сазнали, рачунају да ће је добити са два евра на два евра. Процене су да ће се са њом сложити и произвођачи.

Младен Марић, из села Сушице код Ваљева, са готово два хектара малињака, један је од највећих произвођача у Колубарском округу. Овим послом, уз примену највиших стандарда, бави се више од 15 година и задовољно трља руке. Вели да је коначно дошло време да наплати оно што је годинама улагао. С обзиром на уложени труд, средства и квалитет плодова који очекује, сматра да је и цена од 200 динара реална.

Поред подбачаја рода у Чилеу и Пољској, овогодишњем дуплирању откупне цене за малине, кажу у ваљевском крају, допринело је и знатно смањење површена под овим воћем са око 2.000 на нешто више од 1.500 хектара. Произвођачи су се окренули гајењу купине, која је имала исплативију цену од „црвеног злата”.

Иначе, од ваљевске „Србијанке”, традиционално највећих откупљивача, „Подгорине-фрукт” из Осечине и Земљорадничке задруге из Пецке, као и двадесетак приватних хладњача, очекује се да откупе целокупан род плодова „виламета”, „микера” ,„тјуламена” и других сорти црвених плодова.

Овој околности радују се и сезонци који ће, како смо чули, за брање малина у стерилним рукавицама тражити надницу од 15 евра.

Приноси малине у околини Осечине и Ариља крећу се између 25 и 30 тона по хектару, што је двапут мање од рекордне 2002. и 2004. године, када је убрано више од 95.000 тона малина. Према речима Драгише Терзића, прошлогодишња суша оставила је последице на овогодишњи род, као и велике падавине и високе температуре неуобичајене за ово доба године.

Терзић је указао да Србија у следећих шест-седам година неће моћи да рачуна на велике приносе малина, јер нема здрав садни материјал, изузев малих количина садница из Института за воћарство из Чачка.