УДРУЖЕНО ПРЕВРТАЊЕ НЕБА

Увек се изненадим шта све ново имају о себи и другима да кажу ови што су мрежом злочина премрежили небо Србије, а и шире. Милораду Улемеку Легији не недостаје машта. Већ је написао три романа, као својеврстан допринос такозваној затворској литератури. Нисам читао. Читање романа лични је избор. Био сам окупиран другим књигама. Читање новина, међутим, мој је посао, па ми није могао промаћи најновији урадак медијске империје Раје Родића, дакле "Гласа јавности" и "Курира".

Тај мега интервју, који се некако илегално, како и доликује озбиљној затворској литератури, пробио до јавности, има једну велику професионалну, новинарску ману. Наиме, новинар и интервјуисани нису се видели "очи у очи", а редакције које су то припремиле и објављују интервју глуме технику интервјуа. Питања се надовезују, као жив разговор и/или логичне констатације на претходне исказе интервјуисаног. Два су закључка могућна. Први, и вероватнији, да су питања накнадно измишљена и уметнута у Улемеков интегрални текст. Друго објашњење је да је Улемек сам са собом направио интервју.

Толико би се могло судити о техници примењеној у овом "мега подухвату" који су, што је у нас реткост, осудила оба удружења новинара – УНС и НУНС.

Ова техничка питања нису цепидлачење. Врло често технички аспекти откривају суштину неког подухвата, а овде је суштина у томе да новине које то објављују не заступају интерес јавности већ интерес интервјуисаног.

Могућно је да су на то пристале из вере да им то може донети већи профит, али, чак ни у ово време транзиције, то им није неки изговор. Техника нам дакле открива да је све то велики (не)плаћени оглас за Легију и компанију, без пожељне назнаке да се ради о таквој врсти текста.

А следећи оно што нам техника открива, долазимо до важног питања – каква је сврха овог оглашавања, уколико није да Легија прекрати затворске дане. И друго, ко све у томе учествује, као посредник између оног ко тобоже интервјуише и онога ко тобоже даје интервју.

Претпостављам да је Централни затвор озбиљна институција, мада не сумњам да и тамо постоје пацовски канали којима се разна роба, па и писана, може доставити у свет и примити из света. Јер, ако није тако онда је тобожњи интервју писао неко трећи, неко ко је још на слободи. Не бих ову тезу лако одбацио.

Надлежне институције упозоравају, на пример, да је више него уочљива временска и суштинска синхронизација сведочења Александра Симовића, оптуженог припадника земунског клана, и појаве Легијиног фељтонизираног интервјуа. Како пише "Политика" на првој страници јучерашњег издања, обојица овде поменутих вероватно рачунају на – ванредни правни лек. А то би било стварање пометње које би изазвало ону врсту политичке турбуленције у којој би се, можда, и злочинство славило као врхунско родољубље, па би читање Улемекових романа био део обавезне школске лектире.

Са сваким новим сведочењем или писањем, Улемек, за кога неки сумњају да вуче оперативне конце, открива нам све невероватније, понекад и контрадикторне детаље, све верујући и сам у оно што су његови адвокати и симпатизери тврдили "да ће се небо окренути" кад он проговори.

Не бих, дакле, искључио могућност да се ова најновија кампања води из неке сасвим треће канцеларије која није ни код Раје Родића ни у београдском Централном затвору, па у том смислу ни техника којом је настао овај интервју и пут којим је доспео до јавности нису неинтересантни са становишта безбедности и очувања регуларних политичких и правних процедура.

Специјалисти за лов у мутном у мутним временима нису само српски специјалитет и, рекао бих, не само поводом овог случаја, да је реч о тестирању снаге правне државе, јер, ако је она слабашна, не треба гајити илузију да ће изборном вољом грађана увек побеђивати они који су праведни.