Новосадска рација је била пакао

Нови Сад – Новосађанин Бранислав Милић Шумарев (83), коме је читава породица страдала у јануарској Рацији 1942. године, дошао је, као што то чини сваког 23. јануара, пред споменик „Породица” на Кеј жртава рације. Ту је положио венац у име потомака жртава овог масовног злочина који те зиме у Новом Саду, током Другог светског рата, није престајао три дана. Мађарске окупационе снаге су пре 78 година убијање невиних становника почеле 21. јануара, а обуставиле поподне 23. јануара. Познато је да је убијено и под тада залеђени Дунав бачено више од 1.200 људи, махом Јевреја, Срба и Рома.

„И данас ме све потреса. Мени је 17 убијено у Рацији и бачено под Дунав, а укупно 54 (у рату). То је била једна од највећих фамилија у Новом Саду. Они су дошли још 1690. године”, каже Милић, коме је надимак Шумарев, по оцу, који је убијен годину пре Рације.

Прича да се сећа још те 1941, када је његов отац, који је радио на железници, заменио комшију Мађара на дужности, да би овај прославио Божић, а када се вратио кући, убили су и њега и мајку и сестру.

„А сећам се и Рације. То је био један пакао, хаос”, наводи, додајући да је тада имао пет година и да га је један татин пријатељ, такође Мађар, однео у болницу. „Подигао ме је мој тетак, први бан Дунавске бановине Дака Поповић, о коме сам пре две-три године писао књигу. Он је створио од мене човека”, каже Бранислав Милић Шумарев.

Многи Новосађани окупили су се јуче код споменика „Породица”, где су запалили свеће и положили цвеће након што је комеморативним скупом и молитвеним поменом за невине жртве обележена 78. годишњица Новосадске рације, уз песме хорова – православног „Свети Георгије” и јеврејског „Хашира”.

Након позива окупљенима на минут ћутње у знак пијетета према жртвама, градоначелник Милош Вучевић рекао је да је ово место на ком се сусрећу бол и вера, као и да та бол не пролази јер сећа на хиљаде невиних живота које су угасиле мађарске окупационе снаге.

„Ти животи уграђени су у темеље слободе нашег града и удахнули су спокој и мир у којем ми данас живимо. Иако је та слобода грађена на болним лекцијама, никада не смемо изгубити веру у људско добро и племенитост, и веру у то да нам неће умаћи ниједан тренутак у којем ћемо моћи да покажемо разумевање, доброту, емпатију, у којем ћемо показати да смо људи”, навео је градоначелник.

Нагласио је да не може бити разумевања за зло које је исписивало језиве странице, не само историје нашег града, већ и људског рода, као и да овај догађај никада не сме пасти у заборав. Истина о Новосадској рацији, истакао је, мора да уђе у све уџбенике.

У име СПЦ, помен је држао владика бачки Иринеј, а у име јеврејске заједнице врховни рабин Србије Исак Асиел, који су говорили о важности молитвеног сећања, односно снази тог сећања.

Венце су на споменик положили и новосадски градоначелник, делегације покрајинске владе и скупштине, представници јеврејских и ромских заједница, представници амбасада Израела и Мађарске. С брода Речне флотиле Војске Србије у Дунав је спуштен венац.

Претходно су епископ Иринеј и градоначелник Вучевић у Милетићевој улици, на углу с Грчкошколском, свечано открили инфо-таблу о Новосадској рацији, коју је поставио одбор за обележавање овог догађаја из историје Новог Сада.

Помен жртвама Рације одржан је и код спомен-плоче на плажи „Штранд”, где су Новосађани, у акцији окупаторске војске, масовно довођени и такође бацани под залеђени Дунав.