Страствена или пристрасна

„Тања, хвала ти”, писало је на транспаренту којим су навијачи две репрезентације, Албаније и Босне и Херцеговине, 2010. године захвалили словеначкој посланици у ЕП Тањи Фајон на укидању виза. Медији су је тада видели као љубимицу западног Балкана. А она је, описујући идеалан дан, рекла да би то могао да буде баш онај четвртак када су укинуте визе за грађане ове две земље.

Иако је припомогла одлуци европарламентараца да и грађани Србије слободно путују кроз земље бриселског царства, о томе је говорила рационално и без емоција. Поручила је да је „свесна шта је све Србија дала Бриселу”, али „да треба бити отворен и рећи и то да је визна либерализација, на крају, ипак политичка одлука”.

Данас је њена реторика о Србији значајно другачија. Пацке из Брисела редовно стижу на наш рачун, најчешће преко „Твитера”. Све чешће су и њене полемике с представницима актуелне власти. Данас је за њу Србија земља која је у „некој врсти политичке кризе”, како је Фајонова написала у ауторском тексту за Нин.

Зашто су Фајоновој медијске слободе преокупација? Не само да је у Брисел дошла пре готово 20 година као новинар РТВ Словеније већ је и њен отац Богдан животни век провео у овој професији. Новинар Фајт Урлих Браун због ње је из Немачке „емигрирао” у Словенију, где су купили кућу у елитном насељу Збиљски гај надомак Љубљане. Тања, која је у Бриселу почела да служи трећи мандат, супругу се придружује од четвртка до недеље.

Воли да ради, за себе каже да је перфекциониста, страствена је, али је многи у Србији доживљавају као пристрасну према опозицији. Као доказ наводе да су челници Савеза за Србију на њен позив говорили пред ЕП. Излазила је у сусрет онима што су бојкотовали дијалог власти и опозиције. Делегација из Брисела с њима се састајала пре сваке рунде званичних страначких преговора у Народној скупштини.

То јој је замерио и председник Александар Вучић уз опаску да „веома некоректно представља Србију на европској сцени”. Осврнуо се и на њен коментар да је спуштање изборног прага с пет на три одсто „радикална промена изборних услова”, наводећи да очекује да се она као истакнути борац за људска права и потпредседница Социјалдемократске партије избори да Срби коначно добију статус националне мањине у њеној родној Словенији.

Рођена је на Дан победе, 9. маја 1971, дипломирала на Факултету политичких и друштвених наука у Љубљани, а мастер диплому у области међународне политике стекла на Универзитету у Паризу. Воли спорт, џогира, скија, рони, а као један од највећих успеха наводи истрчавање 21 километра на полумаратонима у Паризу и Бриселу.

Осим новинарства, у њеној породици се негује и страст према музици. Отац је свирао виолину, брат Сашо је музичар, а и Тања је свирала клавир и виолину. У разговору за медије открила је да је некада била позната по томе што је све забаве напуштала последња. Да ли је то порука охрабрења на нашем путу у ЕУ?