Папрени бруцошки индекс

На одлуку о избору факултета, како показују бројне анкете међу средњошколском популацијом, често утиче и то колико је новца потребно издвојити за бруцошки индекс. Уз школарину, која се креће и до 240.000 динара, родитељи будућих академаца морају да припреме до 10.000 динара за полагање пријемног испита, до 6.000 динара за упис (на Новосадском универзитету) и око 16.000 динара за уџбенике и материјале неопходне за вежбе на првој години студија.

Тако, рецимо, на Факултету ликовних уметности, бруцошима је стално потребно нешто од материјала, боје, папири, блокови, длета, платна, ножићи… Иако факултет обезбеђује део материјала неопходног за сликање, вајање или израду графике, студенти са овог факултета кажу да је много новца потребно за оно што факултет не прибавља.

– Бруцош мора да има шпаклу, дрвена стаје нешто више од 100 динара, али је она метална, која је и боља, око 20 или 30 евра и наручује се приватно, јер је није лако наћи у продаји. Комплет длета за линорез, који користе сликари и вајари, кошта 750 динара, а да не помињем да је сликарима неопходан и велики број четкица. Папири су нам стално потребни и доста их трошимо, а један блок за мале скице са попустом за студенте са академије је око 500 динара, док је квалитетнији акварел-папир 250 динара комад – прича Тања која је студент прве године на београдској ликовној академији.

Велики издатак представљају и уџбеници и литература, па Тања каже да њене колеге углавном копирају све скрипте, од којих само она за историју уметности кошта више од 3.000 динара.

– Купити књиге које су потребне само за један предмет било би прескупо, па сви углавном копирамо. А ту настаје још један проблем – фоткопиране слике су црно-беле, па онда морамо да скидамо са Интернета репродукцију у боји – прича Тања.

Школарина за будуће бруцоше на овом факултету је 150.000 динара, а пре тога је неопходно спремити и 10.000 динара за полагање пријемног испита. Студије архитектуре годинама уназад су најскупље у Србији. За индекс самофинансирајућих бруцоша потребно је издвојити чак 240.000 динара. И то је само почетак, јер тек касније стижу трошкови за техничке радове, цртеже, плакате и макете. Студент са којим смо разговарали, Лука, објашњава да може и јефтиније да се прође, ако сте сналажљиви.

– Плашили су ме да ће ми бити потребан лаптоп када упишем архитектуру, али није било тако, иако се подразумева да имате рачунар код куће. Велики издатак може да представља сто или табла за цртање који су неопходни, јер не можете да радите на обичном столу. Табла је око 5.000 динара, али сам је позајмио од старијег колеге, па сам ту уштедео– објашњава Лука.

Основни прибор за цртање није толико скуп и не треба вам много тога, али доста новца троши се на штампање, напомиње овај бруцош. Цртежи и радови који морају бити одштампани у боји, на квалитетном папиру и у великом формату стају од 600 до око 1.400 динара.

– Бруцоши имају обезбеђен сав материјал који им је потребан за вежбе, али тога нема толико много, јер је углавном реч о општестручним предметима. Потребан је само бели мантил, а будући да наш факултет ове године нема самофинансирајуће студенте, већ уписује 160 бруцоша који ће се финансирати из буџета, неће им бити потребан чак ни новац за школарину – објашњава професор др Драгослав Стаменковић, декан Стоматолошког факултета.

Једини обавезни новчани издатак јесте куповина практикума који су неопходни за вежбе, а који коштају по 1.500 динара и има их четири на првој години, причају студенти са овог факултета.

– Књиге су скупе, углавном од 1.500 динара па навише, али нико нас не обавезује да морамо да их купимо, па се сналазимо на друге начине. Купујемо фотокопије, или неколицина нас скупи новац па купимо заједно књигу из које сви учимо – прича Ана, једна од бруцошкиња са овог факултета.

Високе цене уџбеника и литературе муче многе академце. Бруцошима који упишу неки од страних језика на Филолошком факултету биће неопходни речници и граматике, за које укупно треба издвојити више од 5.000 динара.

– Прошле године куповина свих речника, скрипти и граматика коштала ме је око 10.000 динара. Само један речник кошта око 4.000 динара, а неопходни су нам и српско-немачки и немачко-српски – каже Верица, студенткиња друге године Филолошког факултета.

Исту суму новца за књиге потребне за припрему првог дела испита из историје архитектуре издвојила је и Миа, бруцошкиња са Филозофског факултета, која студира историју уметности.

– Није било обавезно куповати те књиге, јер све могу да се нађу у библиотеци, али ја сам желела да их имам. Иначе, користимо готово искључиво скрипте, јер једна књига која нам је потребна за спремање испита стаје и до 5.000 динара. Библиотека има доста литературе, али она може да се посуђује само на један дан или да се користи у читаоници, тако да морате да учите у библиотеци или да ископирате књигу – каже она.

Школарине на приватним факултетима крећу се од хиљаду до неколико хиљада евра, али већина ових високошколских установа својим студентима обезбеђује сав потребан прибор. Погодност да је у школарину урачуната и набавка уџбеника (као и право на полагање испита три пута), на државним факултетима за сада имају само студенти Правног факултета у Београду који треба да припреме 85.000 динара.