Технолошка пометња

Некада су се новитети у дизајну правили да бисмо их помињали вековима, затим деценијама па годинама, а сада се праве да би били атракција од данас до сутра. Ако смо данас пали у несвест због невиђене иновације у процесу прављења једне фотеље, већ сутра ће сећања почети да нам бледе да бисмо прекосутра присуствовали нечем још новијем.

Куда иде технологија? Иде напред и не осврће се. Ко је запамтио − запамтио. Ко је записао − записао је. Ако нико није, значи да све и није вредело труда.

Постоје ствари које остају да трају, јер су задовољиле бројне и непроменљиве критеријуме доброг дизајна, као што су естетика облика, употребљивост, рационалност, квалитет, начин производње, цена.

А постоје ствари у којима ужива само − дизајнер. Човек је једноставно уметник и истраживач, он открива нове могућности материјала у служби задовољавања човекових потреба. И то треба поздравити чак и када је предмет остао на нивоу прототипа.

Фотеља „пане” је креативна иновација јапанског дизајнера Токујина Јошиоке, који је један полуцилиндричан блок влакана од провидних полиестерских еластомера обликовао у компактни ваљак, затим је тај исти ваљак угурао у папирни калуп, па га испекао у пећи за сушење на 104 степени Целзијуса. Влакна су запамтила облик калупа и ето нама фотеље!

За дизајнера Јошиоку, дизајнирати нешто дивно је попут рађања детета! Радост, узбуђење, неизвесност, стрепња да ли ће све изаћи на добро... Његова је жеља да оствари нешто тешко оствариво, а то је да реализује предмет који ће по свему бити јединствен и ни по чему неће личити ни на један други до сада направљен.

„Мислим да је то могуће, јер као што не постоје два истоветна људска бића, тако могу да постоје и ствари које ће у својој врсти бити јединствене”, каже аутор.

 Токуђин Јошиока

Јапански дизајнер, рођен је 1967. године у префектури Сага у Јапану. Дипломирао је у Школи за дизајн „Kuwasawa” у Токију. Једно време радио је у дизајнерском Студију чувеног јапанског дизајнера Шире Курамате, који је ушао у све анале доброг дизајна 20. века. Ту је стекао знања не само из области технологије дизајна већ и она из домена естетике, идеологије и филозофије струке. Године 1992. почиње самосталну праксу у којој спаја прагматичност и иновације, пословност и експериментисање. Излагао је у Токију, али и у Европи, највише у Милану, увек отвореном за све авантуристе из области дизајнирања предмета и простора у савременом свету који се перманентно мења. Добитник је бројних јапанских и европских награда за дизајн. Међу његове најефикасније наручиоце издваја Ауди, Дриаде, Моросо, Нисан, Пежо, Тојота, Витра и друге.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs