Френкијев сведок: Аркан је био под командом ЈНА

У наставку поновљеног хашког процеса Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, оптуженим за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, бивши безбедносни официр ЈНА Младен Каран изјавио је да је 1991. добровољачка гарда Жељка Ражнатовића Аркана деловала у Источној Славонији у саставу и под командом ЈНА.

По оптужници, Ражнатовићева Српска добровољачка гарда (СДГ) починила је више тешких злочина над Хрватима и Муслиманима као јединица Службе државне безбедности (СДБ) Србије.

Оптужница терети бившег начелника СДБ Србије, Станишића (69), и првог оперативца те службе, Симатовића (69), за прогон, убиства, присилно премештање и депортацију хрватског и муслиманског становништва, 1991-95.

Сведочећи у одбрану другооптуженог Симатовића, пензионисани пуковник Каран рекао је да је, с јесени 1991, ЈНА упућивала на ратиште код Вуковара добровољце из Србије, који су претходно били регистровани у општинским војним одсецима и обучавани у центру у Бубањ Потоку код Београда.

Пуковник Каран, који је тада службовао у Управи за безбедност ЈНА у Београду, посведочио је да је, и пре него што је и сам послат на вуковарско ратиште, знао да Ражнатовићева гарда делује на том подручју, у оквиру локалне Територијалне одбране (ТО), која је била потчињена федералној армији.

ЈНА у Вуковару 1991. године (Фото ЕПА/Маја Илић)

Потврдио је да је на челу ТО Српске аутономне области Славонија, Барања и Западни Срем (САО СБЗС) тада био Радован Стојичић Баџа, високи официр МУП Србије. Симатовићев бранилац Михајло Бакрач у доказе је, потом, увео одлуку којом је влада САО СБЗС поставила Ражнатовића за „команданта центра за обуку ТО у Ердуту”.

„Тачно. Сви добровољци били су под командом ЈНА”, прокоментарисао је сведок.

По Карану, наоружавање и слање Арканове гарде у Хрватску омогућио је генерал ЈНА Томислав Симовић, након што је „волшебно” постао министар одбране Србије.
Како је сведок изјавио, Ражнатовић је на вуковарском ратишту посебно блиске односе успоставио са командантом Новосадског корпуса ЈНА Младеном Братићем, а после Братићеве погибије, и са његовим наследником генералом Андријом Биорчевићем.

Симатовићева одбрана тај близак однос илустровала је у судници снимком на којем генерал Биорчевић, у Ражнатовићевом присуству, у јесен 1991. каже да „највећа заслуга (за пад Вуковара) припада Аркановим добровољцима”.

„Ми опколимо село...Оно што неће да се преда, он (Ражнатовић) побије и идемо даље”, рекао је генерал Биорчевић на снимку.

Франко Симатовић Френки на суђењу у Хагу (Фото ЕПА)

Сведок Каран потом је казао да је „оваква изјава срамна за једног генерала” и да су на њу морали реаговати „органи безбедности Новосадског корпуса и војно-истражни органи из Београда”.

„Ово је срамота за ЈНА и морало се реаговати”, нагласио је Каран.

На питање браниоца Бакрача да ли је на ту изјаву могао реаговати МУП Србије, сведок је одговорио одречно зато што МУП „није имао овлашћења над војском”. Безбедносни официри ЈНА у Генералштабу у Београду имали су, како је рекао Каран, подељено мишљење о блиским односима између Ражнатовића и генерала ЈНА.

„Једни су мислили да је то добро и да је Аркан патриота, а други, међу којима сам био и ја, да имиџ генерала ЈНА нарушава то што се љубе и сликају са особом која има проблематичну прошлост”, казао је Каран, који сутра наставља да сведочи.

Поновљено суђење Станишићу и Симатовићу последњи је процес у којем међународни суд у Хагу утврђује да ли су званичници Србије одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ. Хашки суд до сада није осудио ниједног функционера Србије за те злочине.

По оптужници, злодела за која се терет Станишић и Симатовић почињена су у оквиру удруженог злочиначког подухвата, на чијем је челу био председник Србије Слободан Милошевић.

Тужиоци тврде да је циљ тог злочиначког удружења било насилно и трајно уклањање несрпског становништва са великог дела територије Хрватске и БиХ ради остваривања српске доминације, преноси Бета.