Ко се задужује тај напредује

Ко се задужује тај напредује. Предузећа која узимају кредите су продуктивнија од оних која то не чине, констатовала је Светска банка у студији „Нова агенда за привредни раст Србије”. Фирме које се задужују за инвестиције углавном су принуђене да узимају кредите банака, које су код нас доминантни финансијери. Банке „држе” више од 90 одсто активе финансијског сектора. За већ постојећа предузећа то и није толики проблем колико за мала, као и она почетничка. Банке имају строге стандарде кредитирања, захтевају добро обезбеђење, солидну кредитну историју током неколико година и добре финансијске извештаје.

Због тога Светска банка констатује да овдашњи финансијски сектор треба продубити и „проширити”. Јер, нове и младе фирме, које би могле на тај начин да обезбеде средства, јесу лидери по отварању радних места и у будућности би могле да имају већу продуктивност.

Према извештају Светске банке, однос масе кредита одобрених приватном сектору и бруто домаћег производа (БДП) је око 44 одсто у Србији, у поређењу са око 80 одсто у ЕУ. Ако би Србија удвостручила кредитирање приватног сектора у односу на БДП на 80 процената, годишњи реалан раст БДП-а могао би се убрзати за око 1,3 процента.

По њима, финансијски сектор не чини све што може да би пружио подршку привредном расту. Тај сектор је након кризе остварио импресиван опоравак, са капиталом и ликвидношћу у складу са нивоима у ЕУ и великим падом проблематичних кредита. Напредак је постигнут и у реформи финансијских институција у државном власништву.

Институције које пружају развојно финансирање и постојећи програми подршке нису у стању да подрже развој приватног сектора као покретача привредног раста. Због тога треба унапредити финансирање из приватног сектора попут факторинга, лизинга, међународних финансијских трансакција, иновативних финансијских услуга и микрокредитирања. У земљама са добро развијеном микрофинансијском делатношћу мале фирме могу да добију кредите без обезбеђења или кредитне историје. Увођење оперативног лизинга може да обезбеди за мала и средња предузећа додатно финансирање на нивоу од 0,5 одсто БДП-а, што је око 250 милиона долара. Када би факторинг (продаја краткорочних потраживања предузећа уз попуст) био на нивоу као у ЕУ могао би овим предузећима да обезбеди додатно финансирање од око пет процената БДП-а или 2,5 милијарди долара.

С друге стране, тржиште капитала занемарљиво доприноси финансирању економије. Недржавна тржишта су плитка и неразвијена, институционалних инвеститора је мало, иако има фирми које су спремне да емитују хартије од вредности. Примера ради, пре две године била је прва иницијална јавна понуда после дужег времена и, уопште, било је веома мало емисија корпоративних обвезница. Стручњаци разлог виде у томе што велике фирме могу да добију кредите по повољним каматама. Да би се поново подстакао развој тржишта капитала Србији су потребна функционалнија тржишта државних обвезница и тржишта новца, као и стратегија за повећање базе институционалних инвеститора и подстицање компанија да користе тржиште капитала.