Космај – туристички рај
Дан заштите животне средине Јавно предузеће „Србијашуме” обележило је на планини Космај. У последњих неколико дана на овом природном добру, које је 2005. године решењем Скупштине града стављено под заштиту, спроведена је редовна акција чишћења и уређења.
Према речима Славка Ивановића, шефа Шумске управе Липовица која се брине о овој планини, у оквиру програма редовног одржавања излетничких површина простор је попуњен надстрешницама, клупама са наслоном и без њега и столовима.
– Наш петогодишњи план предвиђа да се на овом излетишту сваке године поставе и различите врсте мобилијара као што су клацкалице, љуљашке, пењалице за децу и информативне табле и путокази. Ове године је предвиђена изградња центра за посетиоце, који би у пријатном амбијенту могли да погледају филм о природним реткостима овог краја, као и да на неким местима подигнемо видиковце и мониторинг станице. За 2009. годину планирамо изградњу комплекса етно-кућа. Радови ће бити организовани у зони другог степена заштите, где је забрањена нова градња, па ће сви објекти представљати обнову постојећих – истиче Ивановић.
Иако је ниска (626 метара), Космај припада громадним планинама вулканског порекла, што се и данас види по купастим брдима која га окружују. Ово природно добро богато је разноврсним биљним и животињским светом. На овом подручју, између осталих, налази се биљка „делфинијум фисум” и птица „крекс-крекс”, које су на црвеној листи угрожености, као и 17 нових врста инсеката из рода „стаклокрилаца”. Студијом заштите и развоја на овој планини је регистровано близу 600 биљних врста, око стотину врста птица, око 300 јестивих, лековитих и отровних гљива, 50 сисара и велики број инсеката.
– Жеља нам је да у централном делу Космаја уредимо простор за малу пијацу на којој би се одређеним данима, викендом и празницима продавали домаћи производи из околних села. У оквиру далекосежних планова у сарадњи са туристичким организацијама општина Сопот, Младеновац и Београд покушаћемо да на овом подручју као некада развијемо викенд-туризам. Некада је у подножју Космаја један део важио за зону намењену викендашима, а у то време је у селу Кораћица било и до 1.000 викендица – каже Ивановић.
За остваривање ових замисли потребна су и одређена средства, која, како каже наш саговорник, углавном добијају из градског буџета, а делом сами обезбеђују. Иако се на Западу за улазак и паркирање на заштићеном природном добру наплаћују надокнаде, Ивановић сматра да за увођење такве врсте еколошке таксе код нас још није погодан економски тренутак.
Сем одржавања Космаја, како каже Живорад Милосављевић, председник општине Сопот, потребно је уредити и резерват Трешња, као и Губеревачке шуме и спречити даље нарушавање природног амбијента. Он је предложио да се на ободним деловима Космаја направи трим стаза, која би као нов садржај допринела развоју овог краја.
Сем флоре и фауне, Космај и његова шира околина представљају подручје од посебног културно-историјског значаја, са већим бројем заштићених културних добара. Најзначајнији су манастири Павловац и Тресије, археолошко налазиште Кастељан, Споменик палим борцима Космајско-посавског партизанског одреда, костурница погинулим српским ратницима. На листи споменика културе се налазе и цркве Светог Петра и Павла у Неменикућама и Свете тројице у Кораћици.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


