Вивалди на жесток начин

Ни турнеја са Елтоном Џоном, у оквиру које је наступао у дуу „2Cellos” уз Стјепана Хаусера, а потом ни велики концерти овог двојца у многим светским градовима током претходних осам година, нису могле спречити Луку Шулића, виолончелисту, да се отисне у солистичке воде. Изазов је био јак, још од детињства, када је почео да свира, припремао се за самосталну каријеру музичара који преферира класичан репертоар.

У потрази за јединственим звуком, и добром техником брусио је свој таленат на академијама у Загребу, Бечу и Лондону. Освајао је награде на такмичењима, а велики помак у каријери постигао је концертом одржаним 2011. у Вигмор холу у Лондону. Тада није ни слутио да ће славу достићи са дуом „2Cellos” и репертоаром којим је доминирао микс класичне, поп, рок и филмске музике. Сада као први соло пројекат Лука Шулић је за кућу „Сони класикал” снимо компакт-диск са ремек-делом „Четири годишња доба”, које је у виду циклуса састављених од четири концерта компоновао Антонио Вивалди, за виолину и оркестар. Намеру да музички дочара лепоту сваког Вивалдијевог годишњег доба Лука Шулић је остварио тако што је солистичке деонице писане за виолину одсвирао, први пут у историји, на свом инструменту, виолончелу. И овај албум се већ налази на врху листе по продаји, а у оквиру промотивних концерата по Европи и Азији Шулић ће гостовати и у Београду 6. фебруара у 20.30 часова у Центру „Сава”. Пратиће га Словеначки гудачки оркестар, састављен од 12 чланова, којима ће се придружити и чембалиста.

Објављујући да сте снимили прву целовиту верзију Вивалдијевог дела „Четири годишња доба” за чело, објаснили сте да сте максимум квалитета постигли уз мукотрпан рад. Како је тај процес изгледао?

Волим изазове, а управо то је била обрада овог дела за виолончело. Тешко га је изводити и на виолини, а камоли на виолончелу. Али сада сам задовољан резултатом и снимком, првим у историји музике. Изазов је тим већи ако га свирате уживо, а публика одлично реагује. То и јесте једна од мојих мисија да допринесем да се свако може заљубити у класику. Нисам имао саветника у процесу обраде Вивалдијевог дела „Четири годишња доба”, већ сам био довољно луд да се сам бацим у тај посао. Али за тако нешто се припремам читав живот. Вежбање те композиције је трајало око две године. И кад сам осетио да је то то одлучио сам да снимим албум и кренем на турнеју.

Вивалдијево дело припада бароку, у ком смислу налазите сличност са нашим временом?

Иако то јесте барокни музички стил, ипак подноси мало жешћи начин свирања, мало више рокенрола, што ми се допало, с обзиром на то да смо ми „рокенрол животиње” (смех). Вивалди подноси такву врсту интерпретације, може се жестоко свирати, а опет има и предивне романтичне прелазе који леже мојој души јер сам такав по природи.

Музички сте се образовали у различитим срединама, како су вас оне обликовале?

Светски педагог Валтер Дешпаљ ме је у Загребу научио да свирам. После сам се четири године усавршавао у Бечу који ми је дао много у техничком смислу, пружио ми је аналитички приступ музици, али ми је након неког времена то ипак досадило, јер сам индивидуалац и волим слободу у интерпретацији. После сам срећу потражио у Лондону где сам почео да дишем пуним плућима. Тамо сам провео само једну годину и иако сам увек циљао на то да будем солиста, тада се 2011. догодио сусрет са Стјепаном Хаусером, основали смо „2Cellos” и та прича је одједном израсла у нешто велико. Позвао нас је Елтон Џон да будемо с њим на турнеји, па смо гостовали у чувеним ТВ емисијама, понуде су стизале од дискографских кућа и схватио сам да би било штета не кренути тим путем. Била је то лавина, када смо искусили нешто што неко не успе током читавог живота. Међутим све то ми је отворило врата и на класичном пољу. А сад после осам година можемо и Стјепан и ја да радимо шта хоћемо као солисти.

Које земље ћете обићи током промоције новог компaкт-диска и који је наредни пројекат?

Поред концерата у Загребу и Београду, свираћу у Букурешту, Бечу, Братислави, Берлину, Цириху, а потом следи турнеја у Кини и Јапану. Затим ћу у 2021. обележити десет година каријере у дуу „2Cellos”.