Бокељски гроф брани српске православне светиње

Вернике Српске православне цркве у Црној Гори у борби против преузимања црквене имовине свакодневно подржава и један гроф из Доброте крај Котора, Душко Конте Ивановић, а кад му посао дозволи, придружи се литијама које се око месец дана организују на улицама већине тамошњих градова. Овај шездесетогодишњи племић не види ништа чудно у томе што у потпуности стоји уз Србе православце, иако је католик. Сматра да човек чак и не треба да је верник, већ само да је поштен, па да разуме да је нови Закон о слободи вероисповести селективан и уперен против српске управе у братском нам Монтенегру.

– Ко ме прати на друштвеним мрежама, зна да сам критичар не само режима и свеукупног система, који је увео у политички живот Црне Горе, већ и наше опозиције. Ово су тешка времена за Црну Гору, ми Бокељи добро знамо шта је суживот, а непоштовање суживота води ка суноврату. Ја му се, између осталог, супротстављам подржавањем литија српских православних верника. Исто бих бранио и муслиманске и било које друге светиње да су на овакав начин нападнуте – образлаже Конте, а затим за наш лист објашњава како су Ивановићи из Доброте постали грофови.

Било је то, каже, после велике поморске битке 1751. године код Патраса, у којој су његови преци трговци Марко и Јозо Ивановић с малим бокељским бродом однели победу над далеко надмоћнијим турским гусаром, реисом Хаџи Ибрахимом. Злогласни Турчин имао је 360 морнара, а браћа Ивановићи само њих 40, што их није омело да после шесточасовног окршаја победе Хаџи Ибрахима. Овај несвакидашњи подвиг овековечио је и 1823. венецијански сликар Винченцо Килоне, чија слика, уз касније израђен портрет Марка Ивановића, краси Поморски музеј Црне Горе у Котору. Како сведочи наследник ових храбрих трговаца, када су се, након битке, у Венецији појавили с остацима турског гусарског брода, млетачки дужд Петар Гримани одликовао је браћу Ивановић витешким крстом, такозваним кавалиром Светог Марка, уз који су стекли наследну грофовску титулу.

– Наследним правом та племићка титула стигла је до мене и мојих рођака. Титулу је после Млетака признао и бечки двор, значила је нешто и у првој Југославији, али од времена после Другог светског рата нико за њу не мари. Она ме ни на шта не обавезује, али ја се њоме поносим и негујем нашу грофовску традицију, због чега ме сви зову Конте – објашњава гроф из Боке Которске и додаје да је, због повластица и грађанске титуле која је ишла уз ту веру, први предак грофова Ивановића примио католичанство које се до данас одржало у његовој фамилији.

Он, међутим, наглашава да су у његовој породици сви Срби, католичке вероисповести, а учешћем у литији одржаној на Бадњи дан у Подгорици желео је да покаже да му вера никад није сметала да стане уз српску браћу православног опредељења.

– Поједини новокомпоновани историчари покушавају да негирају присуство Срба у Боки Которској и Црној Гори до 1918. године, што је чиста глупост. Петар Петровић Његош, који је више пута из наше куће путовао у Млетке, пред одлазак у Русију на рукоположење за архијереја 1833. године написао је спев „Србин Србима на части захваљује” у знак захвалности српским чувеним породицама Ломбардић и Конте Ивановић из Котора. Тиме он потврђује да је и пре 1918. одседао у околини Котора у српским кућама. Спев је 1834. објављен је у „Гласу Црногорца” на једном листу и то је документ који негира причу новоисторичара на основу које и покушавају да одузму светиње од СПЦ-а. У старој палати Ивановића у Доброти 1951. године постављена је и плоча на којој је ћирилицом написано да је у тој кући више пута боравио Његош и у знак захвалности према Србима посветио је браћи Ивановић поменути спев – наводи Душко Конте Ивановић.

Сем тога што је, међу познаницима и на друштвеним мрежама, све популарнији критичар црногорске стварности, Конте је и песник, и то чувен по својим кулинарским вештинама, шеф кухиње једног хотела у Грбљу.