Bokeljski grof brani srpske pravoslavne svetinje

Vernike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori u borbi protiv preuzimanja crkvene imovine svakodnevno podržava i jedan grof iz Dobrote kraj Kotora, Duško Konte Ivanović, a kad mu posao dozvoli, pridruži se litijama koje se oko mesec dana organizuju na ulicama većine tamošnjih gradova. Ovaj šezdesetogodišnji plemić ne vidi ništa čudno u tome što u potpunosti stoji uz Srbe pravoslavce, iako je katolik. Smatra da čovek čak i ne treba da je vernik, već samo da je pošten, pa da razume da je novi Zakon o slobodi veroispovesti selektivan i uperen protiv srpske uprave u bratskom nam Montenegru.

– Ko me prati na društvenim mrežama, zna da sam kritičar ne samo režima i sveukupnog sistema, koji je uveo u politički život Crne Gore, već i naše opozicije. Ovo su teška vremena za Crnu Goru, mi Bokelji dobro znamo šta je suživot, a nepoštovanje suživota vodi ka sunovratu. Ja mu se, između ostalog, suprotstavljam podržavanjem litija srpskih pravoslavnih vernika. Isto bih branio i muslimanske i bilo koje druge svetinje da su na ovakav način napadnute – obrazlaže Konte, a zatim za naš list objašnjava kako su Ivanovići iz Dobrote postali grofovi.

Bilo je to, kaže, posle velike pomorske bitke 1751. godine kod Patrasa, u kojoj su njegovi preci trgovci Marko i Jozo Ivanović s malim bokeljskim brodom odneli pobedu nad daleko nadmoćnijim turskim gusarom, reisom Hadži Ibrahimom. Zloglasni Turčin imao je 360 mornara, a braća Ivanovići samo njih 40, što ih nije omelo da posle šestočasovnog okršaja pobede Hadži Ibrahima. Ovaj nesvakidašnji podvig ovekovečio je i 1823. venecijanski slikar Vinčenco Kilone, čija slika, uz kasnije izrađen portret Marka Ivanovića, krasi Pomorski muzej Crne Gore u Kotoru. Kako svedoči naslednik ovih hrabrih trgovaca, kada su se, nakon bitke, u Veneciji pojavili s ostacima turskog gusarskog broda, mletački dužd Petar Grimani odlikovao je braću Ivanović viteškim krstom, takozvanim kavalirom Svetog Marka, uz koji su stekli naslednu grofovsku titulu.

– Naslednim pravom ta plemićka titula stigla je do mene i mojih rođaka. Titulu je posle Mletaka priznao i bečki dvor, značila je nešto i u prvoj Jugoslaviji, ali od vremena posle Drugog svetskog rata niko za nju ne mari. Ona me ni na šta ne obavezuje, ali ja se njome ponosim i negujem našu grofovsku tradiciju, zbog čega me svi zovu Konte – objašnjava grof iz Boke Kotorske i dodaje da je, zbog povlastica i građanske titule koja je išla uz tu veru, prvi predak grofova Ivanovića primio katoličanstvo koje se do danas održalo u njegovoj familiji.

On, međutim, naglašava da su u njegovoj porodici svi Srbi, katoličke veroispovesti, a učešćem u litiji održanoj na Badnji dan u Podgorici želeo je da pokaže da mu vera nikad nije smetala da stane uz srpsku braću pravoslavnog opredeljenja.

– Pojedini novokomponovani istoričari pokušavaju da negiraju prisustvo Srba u Boki Kotorskoj i Crnoj Gori do 1918. godine, što je čista glupost. Petar Petrović Njegoš, koji je više puta iz naše kuće putovao u Mletke, pred odlazak u Rusiju na rukopoloženje za arhijereja 1833. godine napisao je spev „Srbin Srbima na časti zahvaljuje” u znak zahvalnosti srpskim čuvenim porodicama Lombardić i Konte Ivanović iz Kotora. Time on potvrđuje da je i pre 1918. odsedao u okolini Kotora u srpskim kućama. Spev je 1834. objavljen je u „Glasu Crnogorca” na jednom listu i to je dokument koji negira priču novoistoričara na osnovu koje i pokušavaju da oduzmu svetinje od SPC-a. U staroj palati Ivanovića u Dobroti 1951. godine postavljena je i ploča na kojoj je ćirilicom napisano da je u toj kući više puta boravio Njegoš i u znak zahvalnosti prema Srbima posvetio je braći Ivanović pomenuti spev – navodi Duško Konte Ivanović.

Sem toga što je, među poznanicima i na društvenim mrežama, sve popularniji kritičar crnogorske stvarnosti, Konte je i pesnik, i to čuven po svojim kulinarskim veštinama, šef kuhinje jednog hotela u Grblju.