Сумњиве мешавине меда ујединиле Европу

Шеснаест држава Европске уније подржало је предлог Словеније и Португалије да се уведе јаснији систем обележавања географског порекла меда, како би купци били боље информисани о томе шта купују.

То се пре свега односи на мешавине меда пореклом из различитих држава, које су преплавиле европске радње, а да купци тога нису ни свесни. Ове две државе су у понедељак на седници Савета за пољопривреду и рибарство у Бриселу предложиле измену ове директиве, која сада предвиђа три ознаке за обележавање овог производа. Тако они који производе или пакују мед тренутно могу на декларацији да истакну неке од дозвољених ознака. Рецимо, „мешавина из ЕУ”, „мешавина која није из ЕУ” или да означе комбинацију ове две мешавине.

Како је јуче саопштено, Европска комисија ће преиспитати ове ознаке и размотрити ревизију постојећих правила о означавању меда. Јасно је да је повод за измену директиве све већи раст увоза јефтиног меда из Кине.

Према подацима Евростата, из ове земље је у 2018. увезено 80.000 тона меда, што је 39 одсто укупног увоза из држава које нису чланице ЕУ. Други највећи извозник на то тржиште је Украјина, а следе Аргентина, Мексико и Чиле.

„Политика” је недавно објавила да је европско тржиште преплављено кинеским медом, односно мешавинама меда различитог порекла. Реч је производу минималног квалитета, а било је случајева да је у једној тегли спакован мед из чак десет држава.

Савез пчеларских организација Србије (СПОС) подржава овај предлог.

– Недавно је у Црној Гори организован скуп савеза пчелара југоисточне Европе и сви смо се сагласили да је ово најбољи начин да се заштите прави мед и пчелари – рекао је за наш лист Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а. Додао је да је нелогично правило које тренутно важи у ЕУ – да је „довољно истаћи да је реч о мешавини меда из ЕУ или ван ње а да се не наведе колико којег меда има у процентима и одакле потиче”.

Недавно је у Хрватској објављено да је у односу на 2015. број пчелара смањен за 41 одсто, а кошница за више од трећине. Разлог који се наводи је то што и ова земља све више продаје мед из Кине. Уз ЕУ, Кина је највећи светски произвођач меда, али тако ниску произвођачку цену (која је пре неколико година износила 0,9 евра по килограму) није могуће достићи уколико се поштују принципи правилне производње за квалитетан мед, преносе хрватски медији.

Кина са девет милиона кошница покрива 36 одсто светске производње, а следе Турска, САД, Русија и Иран. Како смо већ писали, спекулише се да до овако јефтиног меда та земља долази тако што пчелари врцају незрео мед, који се након тога у индустрији дорађује. У раној фази мед има више ензима, али и влаге, која се посебним методама исушује тако да се може добити производ минималног квалитета. Стручњаци напомињу да то није врхунски мед који је сазрео на природан начин.

Недавно је објављено да ће за решавање све већих проблема у пчеларству Европска унија од 2020. до 2023. издвојити 240 милиона евра, што је за 11 одсто више него у претходном трогодишњем периоду. Свака држава има задатак да изради свој национални програм, подржан од ЕУ, из чијег ће заједничког буџета добити 50 одсто новца за поспешивање производње меда.

Живадиновић је за наш лист објаснио да свака држава у Европи има добар и квалитетан мед, али да је спорно то што се он много увози, па се пчеларима више не исплати производња. Тако, рецимо, Немачка производња покрива свега 20 одсто домаћих потреба, док остатак увози. Ова земља увози још 100 одсто меда више од тога, затим тај вишак препакује и даље извози, објаснио је наш саговорник. Како каже Живадиновић, произвођачка цена меда не може да буде испод 2,5 евра у просеку.