Прегрева се планета, с њом и Србија

Звучи познато и логично.

– Док му је телесна температура 36,5 човек се осећа уобичајено, али чим жива у топломеру покаже степен више, он осећа тегобе. Тако је и с планетом – овим речима метеоролог Владимир Ђурђевић, иначе професор на Институту за метеорологију при Физичком факултету у Београду, описује колики је удар за нашу планету један степен, колико је порасла просечна температура у протеклих сто година. Управо је то разлог за све блаже зиме и све чешће топлотне таласе. И не само то, последице тог једног степена јесу јаке олује, шумски пожари попут ових аустралијских, смањена количина леда око 40 одсто на Северном полу...

– Иако не изгледа много, просечна температура планете порасла је у изузетно кратком периоду. Земља је у процесу климатских промена, а кривац су фосилна горива која све више и више користимо. Рецимо, током прошле године, емитована је рекордна концентрација угљен-диоксид у атмосферу. Овај гас се тешко уклања, за то нам је потребно хиљаду година. Уколико се настави с даљим порастом емисија угљен-диоксида, можемо очекивати пораст температура, дуже и интензивније топлотне таласе, екстремне падавине, па тако и поплаве… – појашњава Ђурђевић и додаје да је сада концентрација угљен-диоксида 45 одсто већа него на почетку индустријске револуције.

Даље загревање планета изазвало би катастрофалне последице не само у погледу животне средине већ би цела друштвена структура постала нестабилна. Сасвим очекиван сценарио би био, по речима нашег саговорника, суочавање с климатским мигрантима jeр би људи услед, рецимо, недостатка хране или због подизања нивоа океана морали да траже нове домове. Где је решење?

– Све земље су потписале Париски споразум о клими. У оквиру тог споразума предвиђено је да сигурна граница буде два степена. Будући да смо топлији за отприлике један степен, према поменутом споразуму било би добро да тај пораст температуре зауставимо на два степена. Решење је да до 2050. године престанемо с коришћењем фосилних горива и постепено пређемо на обновљиве изворе енергије – појашњава Ђурђевић.

Екстремно ниске температуре које су прошле године погодиле Америку покренуле су питање, не само међу обичним грађанима већ и међу политичарима, нарочито међу онима који су блиски председнику Доналду Трампу – Ако земља постаје топлија како зима може бити тако хладна?

Једна студија из 2009. на коју је указао „Њујорк тајмс” каже да је педесетих година прошлог века у САД забележено једнако рекордно високих као и ниских температура. Али до двехиљадитих двоструко више рекорда забележено је у корист врелих дана.

И подаци Републичког хидрометеоролошког завода из 2019. сведоче да се планета прегрева, а с њом и Србија. Наиме, прошла година била је најтоплија на целој територији наше земље од 1951. године, тачније откад постоје довољно квалитетна мерења за читаву Србију. Истовремено, то је била најтоплија година и за Београд. И то од почетка мерења, односно од 1888.

– Претходна најтоплија година била је 2018. Од 15 најтоплијих година у Београду, чак 13 је забележено од 2000 – додаје наш саговорник.

За нама је и најтоплија јесен икада досад. А бујичне поплаве које памтимо с почетка лета такође су одраз загревања планете. Како објашњава наш саговорник, топлија атмосфера може понети више водене паре, па самим тим и произвести већу количину падавина за краће време. Уосталом, сви екстреми који се дешавају управо су последица глобалног загревања.