Српска економија вуче регион

Србија још нема званичан податак о расту бруто домаћег производа (БДП) за прошлу годину и очекује се да он буде 4,1 одсто, али нам је зато Европска комисија (ЕК) у најновијем извештају саопштила да је толики да је чак погурао раст економије целог западног Балкана. Привреда региона, како се наводи, посустала је 2018. године.

„Србија, највећа привреда у региону, забележила је највеће убрзање годишњег раста БДП-а, са 2,9 процената у другом кварталу на 4,8 одсто у трећем кварталу”, констатује Европска комисија у новом извештају о привредним кретањима у земљама кандидатима за чланство у ЕУ.

Европска комисија није штедела на похвалама: повећане су бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, повећан је кредитни рејтинг, буџетски суфицит Србије у трећем кварталу износио је 0,9 одсто БДП-а, а предвиђен је дефицит буџета опште државе од 0,5 одсто БДП-а, јавни дуг ове године се смањује на 49,9 одсто, а 2021. на 48 процената БДП-а, стопа незапослености се смањује, расту приватна и јавна потрошња, спољнотрговински дефицит износиће 12,5 процената ове и 12,9 одсто идуће године, дефицит биланса текућих плаћања биће на нивоу од 5,5 одсто обе године, раст инфлације у 2020. и наредној години износиће по 2,1 проценат...

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да је ЕК само констатовала наше добре резултате, који су притом настали уз ограничења каква су косовске таксе и стагнација у еврозони, која је наш највећи спољнотрговински партнер. Ми ћемо другу годину заредом имати стопу раста вишу од четири одсто. Иначе, Комисија је задржала пројекције раста српске економије за 2020. и 2021. годину на 3,8 и 3,7 одсто, колико је предвиђала и у својим јесењим прогнозама из октобра прошле године. Николић потврђује да наша економија вуче регион и да су перспективе раста одрживе, јер се заснивају на инвестицијама.

„Једино се у Србији раст заснива на инвестицијама, док је у другим земљама то јавна или приватна потрошња. Једини ми имамо буџетски суфицит, док други имају благи дефицит. Ми смо најмање задужени и једино је наша стопа незапослености нижа од десет одсто. И финансијска стабилност нам је боља, јер је удео лоших зајмова у банкарском сектору најнижи”, каже Николић.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је, статистички посматрано, ситуација онаква каквом ју је навела Европска комисија.

„Ми јесмо имали у трећем кварталу виши привредни раст у односу на пређашње, а друге земље су имале скромнији. Битно је шта се пореди, који период, и онда су резултати другачији. ЕК говори о краћем временском периоду, када смо имали ванредне прилике, када нам је градња ’Турског тока’ на невероватан начин погурала привредни раст. Пре тога, у прва два квартала, када он није грађен, резултати су били врло слаби. Моја порука је да се не оцењује здравствени билтен наше економије само по једном или два квартала. Потребно је посматрати дужи период и просек раста на дужи период, а он није висок. Јер, обичан човек се пита ’зашто се мени плата не повећава’, а смисао сваког раста и развоја је повећање плата и стандарда”, каже Савић.

Наша економија је слаба и рањива, зависна од страних директних инвестиција и извоза, додаје. Странци нису сентиментални, лако могу да оду тамо где им је бизнис исплативији. Зато је за нас боље да имамо привредни раст заснован на домаћим факторима. Јер, када се анализира привредни раст заснован на страним инвестицијама, види се да ми то не контролишемо.

„Ту постоје две стварности. Једна статистичка, о високим стопама раста БДП-а и извоза, и друга реална. А то је да они увезу све компоненте, нема домаћих сировина, и све извезу. Бенефит су само плате радника, порези и доприноси, али ни то превише, јер им држава даје разне субвенције. Код њих нису ни велике плате, то је минималац, плус-минус 20 одсто”, каже Савић.

Наш саговорник не спори да је јавни дуг пао, али мора се узети у обзир да је и јачање динара у томе имало удела. Јавни дуг се исказује у динарима, затим претвара у евре, па је сада, када је динар јачи, учешће јавног дуга у еврима у БДП-у мање.

Европска комисија наводи да је убрзању раста српског БДП-а углавном допринело снажно повећање бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, а раст су наставиле да подржавају и приватна и јавна потрошња. У документу се подсећа да је бонитетна агенција „Стандард енд Перс” подигла кредитни рејтинг Србије са „ББ” на „ББ+”, што је само један степен испод инвестиционог нивоа, задржавајући позитивне изгледе.

У Извештају ЕК се прецизира да су стране директне инвестиције у Србији до новембра прошле године достигле 3,1 милијарду евра, што је скок од 37,3 одсто међугодишње, при чему оне покривају финансирање дефицита текућег рачуна са 110 одсто.

Према оцени Комисије, ниво јавног дуга у региону западног Балкана и даље је висок, а ту оцену аргументује подацима да је он у Црној Гори прошле године чинио 79 одсто БДП-а, у Албанији 66,5 одсто, док је у Србији на крају новембра износио 52,4 процента.