Чија је Вапина фабрика

Стиснута између тона земље и допола срушеног објекта некадашњег „Хоум центра” са „погледом” на пругу чије шине већ годину и по дана не воде никуда, зграда некадашњег српског индустријалца Милана Вапе или многима познатијег„Југошпеда” већ је одавно претворена у магацински простор. Овај део некада моћне фирме која се бавила међународном шпедицијом, спољнотрговинским прометом, превозом робе у друмском саобраћају... широм бивше Југославије простире се на око 4.000 квадрата. Пре неколико месеци јака кошава подигла је комад металног крова и оголела конструкцију због чега је овај део културног добра био препуштен на милост ћудима времена. Кров је у међувремену поправљен, али ко је то урадио енигма је, као и власништво над објектом.

Како су нам у Заводу за заштиту споменика културе града Београда рекли, они су још у новембру прошле године изашли на терен и утврдили у каквом је стању кров. Због тога су покушали да ступе у контакт са власником објекта да би на овом културном добру што пре лим био враћен на своје место. О овом је обавештен и Секретаријат за инспекцијске послове града Београда.

– Према одредбама Закона о становању и одржавању зграда, као и Закона о културним добрима, бригу о одржавању и инвестиционом улагању треба да воде сопственици (власници), односно корисници објекта – рекли су у Заводу и истакли да су они обавештење послали компанији „Цептер”, за коју, према последњим подацима, имају информацију да је власник овог објекта.

Исту компанију добили смо када смо позвали број телефона који се налазио на огласу зграде. Помислили смо да је њихово власништво јер се налази на сајту ове компаније. Али из компаније „Цептер” тврде да објекат никада није био у њиховом власништву.

Нове информације потражили смо у предузећу „Југошпед” за које се чуло да је у стечају. Како стоји у Агенцији за привредне регистре, „Југошпед” је и даље активно привредно друштво, а још 2006. купила га је фирма „Home Art & Sales Services AG”. Фирма чији је пун назив Предузеће за међународну шпедицију „Југошпед доо” Београд – Нови Београд налази се на адреси на Новом Београду, на истој на којој је и „Цептер”.

Покушали смо да ступимо у контакт са директорком „Југошпеда”, али се она није јавила.

Зграда, дефинитивно, није ни у власништву града.

У катастру стоји да се на адреси Булевар војводе Мишића 10 налазе две парцеле. На једној су три објекта, а на другој два. Према тим подацима, власник права на парцели где се налази зграда некадашњег „Југошпеда” је Република Србија која је, како стоји у катастру, и власник објекта од око 4.000 квадрата. Али су на наша питања у Дирекцији за имовину одговорили да је објекат у Булевару војводе Мишића 10 у поседу предузећа „Југошпед” Београд.

На основу ових података да се закључити да некадашња Вапина фабрика и вредна некретнина на одличној локацији нема власника.

Почетак – радионица за прераду хартије

Оснивач Фабрике у Булевару војводе Мишића 10 је Милан Вапа, чувени индустријалац и један од највећих српских добротвора. Вапа је још 1905. године са ортацима основао радионицу за прераду хартије. Ова радња налазила се у кући на углу Улице Вука Караџића и Топличиног венца. Две године касније он је радионицу регистровао као фабрику и почео изградњу свог првог индустријског објекта на Каленићевом гувну.

Своју кућу на Косанчићевом венцу продао је Министарству просвете и у њој је касније смештена Народна библиотека.

Како се фабрика развијала, наметнуло се и њено проширење и измештање. Одабрано је место поред Саве, у близини Вајфертове фабрике пива и будуће прве Државне штампарије.

Пројекат фабричке зграде и постројења урадио је архитекта Карл Ханиш. Објекат је зидан од 1921. до 1924. године, а надзор над изградњом водио је инжењер Владимир Билински.

Фабрика је подигнута уз стари железнички мост, имала је сопствену пругу, кеј за пристајање бродова, електрични кран за утовар и истовар робе, сопствену пумпу на воду, електричну централу, сале за прераду и сортирање хартије опремљене најмодернијим немачким машинама, амбуланту за раднике, кухињу, трпезарију, собу за одмор, фабричку капелу...

Иако је фабрика била индустријски објекат, посебна пажња поклоњена је и ентеријеру и екстеријеру. Елементи искоришћени у обликовању фасаде указују на стил академизма, посебно у делу ка Булевару војводе Мишића.

Као прва фабрика наменски грађена за производњу папира пуне три деценије била је и једина фабрика те врсте. Због свега тога заслужује да буде сачувана.