Притисак на Србију се наставља

Наставља се неспутана стигматизација Србије, а уверење да је то спласнуло показало се само као оптимистична пројекција наших жеља.

Прослава тениске АТП титуле Србије у Сиднеју, уз „Марш на Дрину” и песму „Видовдан”, изазвала је поплаву критика од неких тенисера, али и новинара и назовидипломата. Наслови, као „Ђоковић је националиста”, „Због овога Ђоковића на Западу мање цене” и друге небулозе треба да покажу како су сви Срби, чак и спортисти, националисти у најнегативнијем смислу. Нико није споменуо да су тенисери Србије, од тешко освојене награде, поклонили 500.000 долара за сузбијање последица пожара у Аустралији. Као што се нигде не спомиње помоћ Србије од милион евра за обнову катедрале Нотр Дам у Паризу, одобрена крајем априла прошле године.

Спонтано реаговање српског и црногорског народа и верника на скуповима, литијама и поворкама широм Црне Горе и Србије, против антидемократског, антисрпског и антихришћанског закона којим се грубо угрожавају културна добра, манастири и светиње од Српске православне цркве, уместо подршке доживело је јавно бичевање од страних агенција, група, лобиста и антисрба, али и од друге Србије и растурача бивше СФРЈ, у виду Апела 88. „Сукоби у парламенту, вишедневни протести на улицама Црне Горе и узаврела атмосфера након усвајања Закона о слободи вероисповести, за потписнике Апела 88, за све је одговоран званични Београд”!? Стјепан Месић, Милан Кучан, Будимир Лончар, Раиф Диздаревић, Харис Силајџић, Азем Власи, Богић Богићевић, сви истакнути и бенефицирани лидери и актери растурања СФРЈ, кривицу за прошле и садашње проблеме приписују Београду. Не занима их што 29 одсто Срба у Црној Гори нема никаква људска ни национална права, нису признати као конститутивни народ (као 25 процената Албанаца у Северној Македонији), чак ни као национална мањина, а сада им одузимају идентитет, људска и верска права. Али шта је са овдашњим потписницима Апела који се, заправо, изражавају против интереса земље у којој живе и слободно политички делују?

Као из кошмара појављују се заборављени политичари, који су нам приликом грађанских ратова у СФРЈ нанели велике штете. На пример Хавијер Солана и Карл Билт? Били су на разним функцијама и свуда против Срба и Србије. Сада се јављају саопштењем Европског савета за спољне односе. У документу „Моћ перспективе: Зашто је чланство у Европској унији и даље важно на западном Балкану”, оцењују да би потенцијална тачка усијања на Балкану могла бити СПЦ у Црној Гори и на Косову. „Много свештеника који припадају Српској православној цркви, међу којима је митрополит црногорски, имају јаке националистичке и друштвено конзервативне ставове, укључујући негирање српских ратних злочина у југословенским конфликтима, против су права ЛГБТ заједнице, негирају постојање црногорског националног идентитета, НАТО називају ’Четвртим рајхом’ и шире говор мржње против муслимана који су мањински народ у Црној Гори.... СПЦ је уско повезана с Русијом и често је виђена као руски заступник”, каже се у овом документу. Помоћи ће им Вилијам Вокер, који се из прошлости враћа пред свој споменик у Приштини, да досоли антисрпску чорбу, упркос томе што његов извештај о Рачку побијају швајцарска обавештајна служба и други експерти.

Карл Билт је био шведски премијер 1991–1994, а од 2006. до 2014. и шведски министар иностраних послова. У међувремену је, од 1995. до 1997, као високи представник за БиХ био отворено против Срба,. У 2014. је изјавио да је „православље опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију”!? Хавијер Солана, као социјалиста, био је од 1995. до 1999. генерални секретар НАТО,-а чији је највећи подухват било бомбардовање СРЈ. Затим је био високи представник за заједничку спољну политику и безбедност и генерални секретар Савета Европске уније од 2006. године. Ова господа са заслугама за распад СФРЈ, бомбардовање СРЈ, затим блаћење Србије и отцепљење Косова, наводе Србију као узрочника Миловог сукоба са црногорским и српским народом и СПЦ. То је подршка Ђукановићу тако да му не пада на памет да повуче срамотни закон о лажној слободи, то јест присвајању верских објеката и културних добра СПЦ и поништавања свега српског у Црној Гори.

Дакле, јасно је да слику Србије у иностраним круговима морамо јаче и организовано да се супротставимо блаћењима из свих медијских и лобистичких оруђа.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа