Јануарске литије

Човечанство је почело више да се плаши коронавируса неголи ратова. Ратови му дођу као нешто нормално, готово обавезно. Тако се и овде осећа мирис барута на Балкану, који никада и није изветрио. Али оно што нас дави и гуши је ваздух. Некада би Панчевци скокнули до Београда да ухвате ваздух, а сада је тај исти Београд десет пута загађенији од Панчева. Значи – маске. Политичари би морали да скину оне политичке маске да би направили места за ове хигијенске. На месту онога што се некада звало образ. Председник тврди да је загађење настало због повећаног стандарда, па људи не излазе из аутомобила. Возе ли возе, а где ће да стигну –ко зна.

Поглавник неовисне Црне Горе је баш решио да раскрсти са српством, почев од цркве. И васељенски патријарх и шапа су га одговарали од тога, али није вредело. Онда се умешао и сам Господ па је укинуо кијамете да би народ слободно шетао и литијама призивао правду. Ту огромну масу људи, са обе стране границе, поглавник је прогласио лудацима, што је и потврда тезе покојног професора Рашковића да су Срби луд народ. Па коме не би дошло да полуди!?

Оружје, литије, а сад је почео рат и телевизија. Народ на челу са владом јавно се сврстао на једну страну, док су грађани ускраћени. Мој добри комшија, иначе пензионисани суповац, био је пренеражен кад ме је ухватио да гледам „антисрпску“ телевизију. Објаснио сам му да ја гледам све програме, а он је само завртео главом и отишао гунђајући. После ми је рекао како бојкотује ту телевизију.

– А изборе, комшија, бојкотујеш ли их? – питао сам.

– Никако, још од Слобе – рекао је поносито.

Кад смо већ код бојкота, у јануару је дошло до расцепа између једног од пет милиона и другог од пет милиона. Српска после. Боље рећи, опозициона посла. Ови први мисле да ако не изађу, не могу да уђу у Скупштину.

Само да прегурамо те изборе који ће толико променити ствари да ће све остати исто.
 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа