Подмитљиве судије треба најстроже кажњавати

На три го­ди­не за­тво­ра због при­ма­ња ми­та осу­ђен је за­ме­ник ту­жи­о­ца у По­же­ги Ча­слав Ма­сла­ре­вић, а на го­ди­ну да­на кућ­ног за­тво­ра због тр­го­ви­не ути­ца­јем су­ди­ја Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду Бра­ни­слав Бла­жић и су­ди­ја за пре­кр­ша­је из Чач­ка Ми­о­драг Пла­зи­нић. 

Због зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја и кр­ше­ња за­ко­на су­ди­ја­ма су из­ри­ца­не и за­твор­ске ка­зне и услов­не осу­де. 

За тр­го­ви­ну ути­ца­јем Кри­вич­ни за­ко­ник про­пи­су­је од шест ме­се­ци до пет го­ди­на, а за при­ма­ње ми­та од две до 12 го­ди­на за­тво­ра, па се мо­же за­кљу­чи­ти да апе­ла­ци­о­не су­ди­је ни­су би­ле на­ро­чи­то стро­ге пре­ма сво­јим ко­ле­га­ма. 

– Ко­руп­ци­је има у пра­во­су­ђу као и у свим сег­мен­ти­ма дру­штва. Про­блем је у то­ме што пра­во­су­ђе тре­ба да бу­де онај сег­мент ко­ји се бо­ри про­тив ко­руп­ци­је. Кон­крет­ни слу­ча­је­ви на­ру­ша­ва­ју по­ве­ре­ње гра­ђа­на у суд и до­при­но­се не­га­тив­ној пер­цеп­ци­ји пра­во­су­ђа у јав­но­сти – ка­же Омер Ха­џи­о­ме­ро­вић, су­ди­ја Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду.

Сма­тра да је нео­п­ход­но ус­по­ста­ви­ти кон­трол­ни ме­ха­ни­зам и си­стем у ко­ме су­ди­ја мо­ра има­ти до­бре усло­ве ра­да, до­бру пла­ту, не­за­ви­сност и си­гур­ност. На­гла­ша­ва да је пре­вен­ци­ја мно­го ва­жни­ја од ка­жња­ва­ња.

– Си­стем тре­ба да бу­де та­ко по­ста­вљен да су­ди­ји не пад­не на па­мет да тра­жи ми­то, а и ако то ура­ди – да ће би­ти от­кри­вен. Ка­да би­смо на­пра­ви­ли екс­пе­ри­мент и до­ве­ли швај­цар­ског су­ди­ју у срп­ско пра­во­су­ђе, он би вре­ме­ном по­стао исти као и на­ше су­ди­је. И обр­ну­то, наш су­ди­ја би се укло­пио у швај­цар­ски си­стем. Хо­ћу да ка­жем да си­стем у ве­ли­кој ме­ри опре­де­љу­је по­на­ша­ње свих љу­ди, па и су­ди­ја. Не бих во­лео да се ово схва­ти као оправ­да­ње за осу­ђе­не су­ди­је, јер за та­кве ства­ри не­ма из­го­во­ра – на­во­ди Ха­џи­о­ме­ро­вић. 

Адво­кат Ду­шан Бра­тић, ко­ји је био пу­но­моћ­ник оште­ће­не Д. М. у по­ступ­ку про­тив пред­сед­ни­ка При­вред­ног су­да у За­је­ча­ру, од тре­нут­ка ка­да је од­лу­чи­ла да при­ја­ви слу­чај, ка­же да узро­ци кри­ми­на­ли­те­та јед­на­ко ути­чу на све гра­ђа­не – и на ма­ло­лет­ни­ке и на рад­ни­ке и на су­ди­је.

– Дру­штво тре­ба да омо­гу­ћи су­ди­ја­ма усло­ве жи­во­та и ра­да до­стој­не функ­ци­је ко­ју оба­вља­ју, па се тек он­да мо­же оче­ки­ва­ти да не по­ср­ћу пред иза­зо­ви­ма. Су­ди­је ни­су бо­го­ви. И они су љу­ди и жи­ве у овом дру­штву – сма­тра адво­кат Бра­тић.

На­гла­ша­ва да су гра­ђа­ни обес­хра­бре­ни ка­да схва­те да ће би­ти су­о­че­ни са ко­руп­ци­јом та­мо где оче­ку­ју да до­би­ју прав­ду.

– Онај ко се у не­ком суд­ском по­ступ­ку на­ђе у си­ту­а­ци­ји да су­ди­ја од ње­га зах­те­ва ми­то, те­шко се од­лу­чу­је да то при­ја­ви, а и ка­да при­ја­ви он­да га че­ка тр­но­вит и му­ко­тр­пан пут. Ни­сам си­гу­ран да ће гра­ђа­нин ко­ји је јед­ном та­кав слу­чај при­ја­вио би­ти спре­ман да ту­жи по­но­во – ка­же Бра­тић.

Там­на ста­ти­сти­ка ко­руп­ци­је у пра­во­су­ђу мно­го је ве­ћа не­го што о то­ме го­во­ри осам ко­нач­них пре­су­да. 

– Ма­ла је Ср­би­ја за то­ли­ки број пра­во­сна­жних пре­су­да про­тив су­ди­ја. То су са­мо от­кри­ве­ни и до­ка­за­ни слу­ча­је­ви, али и то је мно­го. Тре­ба ви­де­ти ко­ли­ко је још по­сту­па­ка у то­ку, а ту­жи­ла­штво је нај­та­ња ка­ри­ка у лан­цу от­кри­ва­ња ко­руп­ци­је у пра­во­су­ђу. Ту­жи­ла­штво је тај ор­ган код ко­га се све „ло­ми”. Оно од­лу­чу­је да ли ће до­ћи до кри­вич­ног го­ње­ња, али је и нај­по­дло­жни­је ути­ца­ји­ма ко­ји су ван прав­не кон­тро­ле – на­во­ди адво­кат Ду­шан Бра­тић.

По­ча­сни пред­сед­ник Дру­штва су­ди­ја Ср­би­је Дра­га­на Бо­ље­вић, су­ди­ја Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду за­ла­же се да ко­руп­ци­ја у пра­во­су­ђу бу­де стро­же ка­жња­ва­на не­го у дру­гим про­фе­си­ја­ма.

– Уко­ли­ко је по­у­зда­но утвр­ђе­но да је су­ди­ја на би­ло ко­ји на­чин зло­у­по­тре­био свој по­ло­жај, ми­слим да он чак тре­ба да бу­де стро­же ка­жњен од дру­гих љу­ди. Јер, он мо­ра да оста­вља ути­сак по­ште­ња и ин­те­гри­те­та. Ако то не чи­ни, по­ста­вља се пи­та­ње на ко­ји на­чин пра­во­су­ђе функ­ци­о­ни­ше. Чи­ни се да пред­став­ни­ци дру­гих гра­на вла­сти је­два до­че­ка­ју слу­чај ко­руп­ци­је у суд­ству и он­да се до­во­ди у сум­њу и по­де­ла вла­сти и де­мо­кра­ти­ја у дру­штву. Су­диј­ска ко­руп­ци­ја је мно­го ши­ра, озна­ча­ва по­ква­ре­ност и сва­ко не­по­ште­но и пре­вар­но по­на­ша­ње су­ди­је. Из­у­зет­но је ва­жно да су­ди­ја увек ра­ди та­ко да ни­ка­да не иза­зо­ве сум­њу у сво­је по­ште­ње – ка­же Дра­га­на Бо­ље­вић. 

На­гла­ша­ва да мо­ра по­сто­ја­ти по­ли­тич­ка во­ља др­жа­ве да ис­ко­ре­ни ко­руп­ци­ју, а то под­ра­зу­ме­ва не са­мо да обез­бе­ди пла­те, не­го и до­сто­јан­стве­не усло­ве ра­да, ка­ко за су­ди­је та­ко и за суд­ско осо­бље.