Заштита од коронавируса препуштена путницима

Од нашег специјалног извештача
Сиднеј – Када прелетиш пола света, од Београда до Сиднеја, једина ствар која упада у очи су – очи других путника. То је заправо једино што се види на лицу јер остатак прекривају маске. У борби против коронавируса, који је захватио свет, стиче се утисак да је заштита препуштена на вољу самим путницима.

На београдском Аеродрому „Никола Тесла” нисмо приметили никакве посебне мере – нема људи у белим скафандерима нити икакве ванредне инспекције, осим уобичајене контроле и потраге за сумњивим предметима, попут оружја или шверцоване робе. У аеродромској згради и чекаоницама пре укрцавања у авион приметили смо да има путника с плавим хируршким маскама на лицу, које је најлакше наћи у апотекама и најјефтиније су. Само су ретки имали беле нано маске с ознакама 3М, за којима у Београду влада права помама и које се распродају како стигну нове количине.

Слика је битно другачија на изласку из авиона на аеродрому у Дубаију. Ова ваздушна лука је према званичној статистици последњих пет година прва на свету по броју путника у међународном саобраћају, испред аеродрома у Лондону и Хонгконгу. У 2018. години овде је путеве укрстило близу 90 милиона људи, а Дубаи држи и светски рекорд по просечном броју путника по лету.

То је вероватно и разлог што овде готово да није било путника без маске, а како смо приметили маске и рукавице су обавезан нови детаљ и код свих запослених, од шалтерских службеника и радника на контролним пунктовима, до особља које је задужено за одржавање чистоће огромне аеродромске зграде.

Ушавши у авион за Сиднеј, већина путника је поскидала маске, а код авионског особља нисмо приметили никакве посебне мере заштите.

Да баук вируса кружи планетом једино се могло наслутити по обавештењу које је емитовано неколико пута током дугог лета: путницима се саветује да се, ако примете да имају симптоме налик грипу (висока температура, малаксалост...), обавезно јаве некоме од летачког особља.

На другом крају планете, на Аеродрому „Кинсфорд Смит” у Сиднеју, ситуација је била сличнија Србији него Уједињеним Арапским Емиратима. Готово да није било путника са заштитом преко лица, иако овуда годишње прође 50 милиона људи, највише с Новог Зеланда, из Сингапура и Хонгконга. Док смо чекали да се обаве царинске формалности, с пажњом смо претраживали лица у дугачким редовима, али маски није било. И аеродромски службеници су у уобичајеном дрес коду, а с маскама на лицу, по изласку из аеродромске зграде, биле су једино две путнице из – Србије.

Коронавирус овде није вест дана, већ пожари којих и даље има и које није потпуно угасила ни киша која је почела да пада пре неколико дана. Из ваздуха пожари нису уочљиви, али јесте густ дим који смо приметили петнаестак минута пре слетања у Сиднеј.

Да ли због високе температуре, а увече је било 37 степени, или због ваздуха загађеног димом, тек овде се јако тешко дише, па су маске понете из Србије биле више него добродошле у првом судару с аустралијском климом.

А за оне који се питају – да, овде јесте све „наопачке” од волана на левој страни и вожње левом траком, до воде која у лавабоу отиче у смеру супротном кретању казаљке на сату.

Тенис и пожари ударније вести од заразе

Главне вести у аустралијским медијима су тениски турнир у Мелбурну, пожари и последице ватрене стихије, као и оставка министарке спорта због лоше поделе буџетских средстава клубовима. Коронавирус се котира на четвртом месту међу ударним вестима. Према последњим подацима, у Аустралији је овим вирусом заражено 12 особа. Уочи викенда, група туриста из Кине задржана је у карантину и неће им бити дозвољен улазак у земљу док власти не буду сигурне да међу њима нема заражених.