Преминуо Милан Радак

Наш некадашњи колега Милан Радак, телекс-оператер, преминуо је у недељу ујутру после тешке болести. Његови најближи, родбина, пријатељи и они који ће га се увек сећати, опростиће се од Милана сутра на Новом бежанијском гробљу, у 11 часова, а опело почиње у 10.30.

                                                                                          * * *

Милан Радак. Мића телексџија. Управљао је апаратима који су ономад представљали информатичко средиште сваке велике редакције, па и „Политикине”. Преко њега су стизали сви прилози дописника, преко њега су главни и други уредници комуницирали са спољним светом. Био је обавештенији од многих, али није га занимало да на тим знањима капиталише.

Имао је другу амбицију. Од омалене просторије на петом спрату створио је епицентар унутрашњег живота редакције. Била је то ваздушна бања. Место где се, пре свега захваљујући његовој бескрајној духовитости и жовијалности, смејало више него игде по рубрикама. Код Миће се свраћало на разбибригу, на чашицу пића из фиоке, нови виц, редакцијски трач. У тренуцима надахнућа, држао је, све са показивачем, предавања о сексуалности, која су уредници у средњим годинама пратили као да су на Оксфорду.

Телекс соба је постала место за испуњење свих жеља. Мића је главним уредницима набављао виски и стране цигарете, чиме би опскрбио и све друге – ако имају да плате. Волео је шлаге и карте, а вештине које је понео са доњег Дорћола омогућавале су му да сасвим ретко изгуби партију реми-гангстера. Био је намазан свим бојама које су у неким прошлим временима красиле мангупе с осећајем за витештво. Надимак „Зликовац” био је испуњен само симпатијама.

Организовао је Мића и депанданс телекс собе када би му истекла смена. Редакција, или барем један њен део, настављали су да причају, шале се и пију по „Грмечу”, а Мића је и на том терену показивао да је један од великих коловођа „Политике”. Направити од телексџије култ личности у редакцији која је по правилу вашар таштине јединствен је таленат. А Мића га је имао за расипање. Зато су га сви који су га боље познавали једноставно обожавали. Прво је умро телекс, а са њим је и једно новинарство отишло у прошлост. Онда је умро и дух зезања којим је Мића толико оплемењивао читаву редакцију. Данас сви ћуте, гледајући у компјутере. Није то више место за Мићу.