Да ли победник може да се осећа буђаво?

Имамо много телевизија и већина становника Србије плаћа кабловским оператерима могућност да прати око 200 програма. Ипак сви имамо утисак да и поред филмова, серија, јутарњих програма, дискусија острашћених аналитичара – као да нема емисија.

Само пажљиви гледалац може да у бујици речи које допиру са екрана пронађе и приче о људима који животу дају најлепше нијансе.

Понедељак 27. јануар је био дан у којем смо могли да видимо неколико животних сторија...

– То што имам, довољно ми је. И немам никаквих жеља –рекла је у емисији „Експлозив” ТВ Прве шеснаестогодишња Милица из села Бело Поље код Куршумлије. Нема жеља, али има планове да студира психологију, да и даље буде одлична ученица гимназије која свакога дана сама самцата пешачи 15 километара до школе и живи у трошној кући са две млађе сестре и очухом јер их је мајка оставила и преудала се.

– И следеће две године ћу ићи у надницу да зарадим за студирање – каже Милица којој је одбијена молба за републичку стипендију па ће њих четворо и даље живети од 11 хиљада динара месечно. Али, с осмехом каже да је сваке вечери очух сачека на пола пута до куће, тамо где престаје расвета, и допрати до куће где затекне вечеру и чај.

Ако постане психолог, моћи ће да памећу и жељом за знањем помогне свима који су незадовољни животом и оптужују све друге за своје неуспехе или не умеју да се радују... Исте вечери смо на РТС 1 у емисији „Шта је било после – Флешбек” упознали Момира Мајића који је испунио жељу покојног оца и после 40 година дипломирао на Правном факултету у Крагујевцу. Како формат те емисије налаже, гледаоци и публика у студију су гласали за један од три одговора на питање како се овај студент осећао кад је положио последњи испит. Понуђена осећања била су: тријумфално, буђаво или равнодушно. Тачан одговор био је – буђаво. Истина да је Момир Мајић колоквијално употребио тај термин описујући како се осећао кад је трећи пут изашао на тај испит и схватио да не зна одговор на једно питање, али та, вероватно, брзоплето изабрана реч није оно што остаје као утисак кад са шездесет година дању радиш, а ноћу се бориш с уџбеницима... У истој емисији гостовао је и Новосађанин Ђорђе Жикић који је после одласка у пензију завршио факултет с просечном оценом девет и стекао звање мастер професор физичке културе и спорта.

– Никада нисте превише стари да поставите нови циљ или сањате нови сан – рекао је британски академик и писац К. С. Луис.

И нећете се осећати буђаво, чак ни ако не успете!