Како одгајати новог Новака

Новак Ђоковић је рано детињство провео на Копаонику али уместо скија занимљивији су му били тениски рекет и лоптице. Данас је његово име великим словима уписано у историји белог спорта.

Маг међу кошевима, у најјачој лиги на свету – НБА, Никола Јокић када се као старији основац посветио кошарци није наилазио на разумевање јер су многи сумњали да ће због физичке конституције моћи да се бави овим спортом. Демантовао их је за коју годину – професионалним ангажманом и вансеријским играма.

Малишани пратећи своје спортске идоле желе да крену њиховим стопама. Родитељи понекад поштују дечије жеље, подстичу на бављење одабраним спортом. Неретко, међутим, маме и тате намећу избор наследнику/наследници за први тренинг. Предност дају личној амбицији, жељи да малишана усмере ка професионалном, увек добро плаћеном спортском ангажману који су заправо изабрали – одрасли.

Пред први тренинг, код лекара

Који је прави пут када се бира спорт за дете?

Да ли је пресудан кућни буџет, односно висина месечне надокнаде за ваншколску активност, родитељска амбиција или објективне околности попут близине терена, сале. Где су у свему томе жеља детета и његове психофизичке особине?

Саговорници Магазина слажу се да се у пракси дешава и једно и друго. Такође, истичу да је први корак пре избора обавезан лекарски преглед.

– Ни једно дете не може да се бави спортом ако најпре не прође преглед код лекара спортске медицине. Дете мора да буде здраво и да има извештај с лекарског прегледа – истиче Душан Ћорилић, мастер спортске медицине и члан стручног штаба Фед куп репрезентације Тениског савеза Србије.

И он, као и Владимир Ђурић, тренер у Кошаркашком клубу „Борац“ из Земуна, дели став да је пожељно да се деца током одрастања опробају у више спортова.

Владимир Ђурић истиче да су поједини спортови, попут кошарке, сувише захтевни за петогодишњаке, шестогодишњаке.

– Најбоље је да у том узрасту деца иду на спортић где су базичне дисциплине и технике, попут индивидуалних спортова, како би дете што боље развило моторику, координацију покрета. Кроз спорт дете прво треба да се игра, каже Ђурић.

Тек када мало стасају треба их укључивати у тренинге колективних спортова, захтевнијих правила и структуре, додаје млади тренер који је и сам прошао кроз друге спортове док није открио да је кошарка његово опредељење.

Ако се порани с раном специјализацијом у спорту, па се, на пример, дете гура да игра фудбал већ од пете године, врло је вероватно да ће се до 15. године заситити и пожелети да промени, додаје Душан Ћорилић.

Поједини спортови, међутим, изискују специфичне услове; клизање, хокеј, стреличарство, синхроно пливање... Ако дете жели да их тренира предуслов је да постоје базени, ледене дворане, специјалне сале. У Србији такви спортски простори и дворане нису превише доступни. Примера ради, од маја до октобра у нашој земљи не ради ни једно клизалиште. Базени су и даље привилегија градских средина.

– У таквим ситуацијама све је препуштено родитељима, и по питању воље и финансија. Нажалост, у Србији не постоји системско решење у спортским савезима које би омогућило да талентовано дете које жели да се бави неким спортом, на пример, има обезбеђен превоз, додаје Душан Ћорилић. Ако дете живи у Ваљеву и воли ватерполо само породица може да му обезбеди одласке на тренинг у Шабац, град с прволигашким клубом.

– У том случају најбоље је постићи компромис и разговарати с дететом. Ипак, најважније је да дете буде физички активно, истиче Ћорилић.

Претерана амбиција

Претерана амбиција родитеља није искључиво феномен данашњице, а Ћорилић подсећа да је присутан и у другим сферама.

Суштина спорта као такмичења јесте победа. Међутим, ако родитељ има одређену амбицију, жели да дете буде врхунски спортиста, а у исто време дете нема ту жељу, резултат неће бити постигнут.

– Уз сав труд, улагање неће се формирати нови Новак, златни одбојкаш, кошаркаш. Управо супротно. Пресудан је став детета, да уз таленат и адекватан рад само гаји амбицију да једног дана постане шампион. Тек тада је успех сигуран, указује наш саговорник.

Наравно, услов је да родитељи имају могућност да прате ту жељу, финансијски, организационо и на све друге начине.

Не питам шта кошта

Међу београдским тренерима тениса препричава се наступ једног оца који је довео сина и од спортског учитеља, уз речи да „не пита колико кошта”, тражио да од његовог наследника, за годину дана, оформи тенисера који ће играти на турнирима.

Интересовање за бели спорт последњих година, међутим, опада. С појавом Новака, Ане Ивановић, Јелене Јанковић, Јанка Типсаревића и других успешних тенисера овај спорт је био у жижи од 2007. до 2015/16.

Стално интересовање, међутим, влада за лопташке спортове: фудбал, кошарку... Примера ради, иако наши репрезентативци на Светском првенству у Кини, прошлог лета, нису постигли успех, број новоуписаних малих кошаркаша се повећао.

За распуст – у природу

– Током зимског распута деца би требало да се што више играју, трче, бораве у природи са родитељима, браћом, сестрама, другарима – каже Душан Ћорилић. Нажалост, за малишане у срединама где је загађен ваздух ово не важи. Најбоље би било уколико могу да оду у неки планински центар или макар мање место где нема загађења.

Озбиљан месечни издатак

Да би се дете бавило спортом потребно је издвојити сваког месеца најмање 3.000 динара колико су просечне чланарине. Највећи удар на кућни буџет је сам почетак када је потребно обезбедити неопходну опрему у зависности од одабране дисциплине. Од одговарајућег ранца, патика, тренерки, купаћих костима, кимона преко лопти, вијача, папуча, кацига и других спортских реквизита.