Академци с инвалидитетом желе да сами бирају студије

План Универзитета у Београду да, у саставу Центра за студенте са хендикепом, формира саветовалиште за професионалну оријентацију кандидата пре уписа на студије, које би их усмерило „да изаберу занимање у ком ће моћи да остваре оно што се од њих очекује” у Удружењу студената са хендикепом називају дискриминаторским. Њихово незадовољство није изазвала само чињеница да су за овај план, који је на седници Сената предложио и изнео проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ, сазнали са страница „Политике”, која је о томе известила. Представници удружења, које броји више од 900 чланова, сматрају да би постојање тог саветовалишта сузило ионако слабо учешће студената са хендикепом у студентским редовима и успорило их у намери да упишу факултет, али и повећало стереотипе о овом делу становништва.

Како објашњава Милан Јанковић, извршни директор поменутог удружења, у саветовалишту би особу са хендикепом која се већ спремала за пријемни испит на факултет који жели усмеравали ка нечем другом, што би га или одвратило од студија, или му одузело бар још годину дана док спреми други селекциони испит. Он подсећа да је заступљеност студената са хендикепом у укупној популацији код нас један одсто, што је далеко испод процене Светске здравствене организације од 20 одсто, или Европске стратегије за особе с инвалидитетом од 17 одсто.

– И ако пођемо од става да универзитет има добре намере, оне су веома незграпно упаковане. Таква врста саветовалишта, као што показује светска пракса, требало би да постоји у вишим разредима основне школе, а не на академском нивоу јер су свршени средњошколци особе које су се годинама уназад већ припремале и усмеравале ка занимању које желе да стекну на студијама. Академцима с инвалидитетом нису потребна нека посебна саветовалишта, не желимо ништа специјално за нас, већ само тражимо да све оно што је намењено свим студентима буде и нама доступно, да се обезбеде услови за то – објашњава Милан Јанковић, мастер студент Филозофског факултета.

Он истиче да би било боље да УБ формира саветовалиште у коме би свим студентима била пружана подршка да лакше прођу кроз студије и изађу на крај с изазовима и стресовима које често намеће динамика испитних рокова.

Јанковић, као и његов колега из удружења Милош Селаковић, наглашава да им је неприхватљиво што проректор Булат свој приступ студентима са хендикепом базира искључиво на конзервативном и, у развијеном свету превазиђеном, медицинском моделу односа према овом делу академске популације. Као једини прихватљив они виде социјални модел који особу с инвалидитетом посматра као неког ко има право да самостално доноси одлуке, док је на друштву да јој омогући приступачне услове да то учини.

– Идеја о формирању саветовалишта фокусира се на лекарској дијагнози појединца без узимања у разматрање других фактора, као што су знање и вештине које је стекао будући студент. Особа која има церебралну парализу, а поседује вештине за рад на рачунару може да обавља многе канцеларијске послове, док то не може неко ко је медицински гледано потпуно здрав, а не зна да ради на компјутеру. У том саветовалишту би мене вероватно одвраћали од идеје да упишем Факултет безбедности јер сам слеп, а ја сам редовно стигао до четврте године с просечном оценом близу девет. Радићу у струци, уколико нађем посао, иако намеравам да упишем мастер и докторске студије – истиче Селаковић и додаје да исто тако студент с моторичким сметњама при коришћењу руке може да заврши стоматолошки факултет и онда се бави истраживачким радом у стоматологији.

Он наглашава да нису тачне инсинуације Петра Булата да академци с инвалидитетом траже статус студента са хендикепом како би стекли повластице попут места у студентском дому и исхране у мензи по субвенционисаним ценама.

– Сви који имају статус студента са хендикепом плаћају пуне цене студентског смештаја и мензе и уз то и друго место у дому за персоналног асистента, уколико им треба такав вид подршке. Тај статус нам је искључиво потребан за посебно обезбеђен превоз, прилагођену литературу и поменутог персоналног асистента – истиче Селаковић.

Због, како кажу, дискриминаторских најава о оснивању поменутог саветовалишта и указивања на Сенату на, наводно, нереалне жеље појединих бруцоша са хендикепом, представници удружења најавили су жалбе Савету УБ, ректорки Иванки Поповић, повереници за заштиту равноправности и заштитнику грађана.