Сумерско пиво

У модерно доба има их најразличитијих, од светлих до тамних, пенушавих или мутних, упакованих у пластичну, стаклену или у лимену амбалажу, и лако проналазе пут до купца, нарочито у врелим летњим данима. На тржишту широм света данас постоји на стотине врста пива. Ипак, мало ко зна да овај освежавајући и хранљиви напитак није производ модерних времена него да је стални човеков пратилац већ хиљадама година.

Први подаци о врењу и прављењу пива датирају од пре 6.000 година. Како је забележено у историјским подацима, тадашњи мајстори у стварању овог напитка били су Сумерци. Они су пиво правили од хлеба који су стављали у воду. Додавали су потом тој смеси разне састојке и остављали је да одстоји како би у њој дошло до врења. Ово древно пиво прво је нуђено у ритуалним обредима боговима, а затим се њиме частио окупљени народ. С обзиром на његову густину, тадашње пиво се најчешће пило на сламчицу.

После рушења сумерског царства технику прављења пива преузели су и даље је усавршавали Вавилонци. Они су правили више врста овог пића и чак су га испоручивали Египћанима. Тадашње пиво чувано је у стакленим флашама које се нису много разликовале од данашњих.

И стари Римљани и Грци знали су за пиво, али у њихово време овај напитак није могао да избије на прво место по популарности. У Грчкој, па и у Римском царству, вековима је најпознатије и најпопуларније пиће било вино.

Прављење пива у старој ери био је искључиво женски посао. Пиво се често правило у храмовима, а у новој ери ово пиће почело је да се прави и у манастирима. Интересантно је да су монаси у манастирима у време поста смели да пију пиво, јер је оно сматрано пићем, а не храном.

Пре око двеста година пиво је почело масовно да се производи у земљама западне Европе, а међу најпознатијим „пивским” центрима биле су Енглеска, Холандија и Немачка.

Вековима је пиво сматрано лековитим напитком, а не алкохолним пићем, и често је препоручивано болешљивим и анемичним особама.

Ипак, иако је хранљиво, ово пиће није препоручљиво у великим количинама, нарочито особама које су склоне гојењу.