Највреднији трофеј Ане Ивановић

Пре равно четири деценије Париз је био извориште најснажнијих послератних друштвених потреса у Европи, али и место где су потврђени домети својеврсне револуције у „белом спорту”. Те 1968. „Ролан Гарос” је био први турнир за „грен-слем” на којем је избрисана иначе вештачка подела на аматере и професионалце. Јуче, 40 година после, мир Булоњске шуме је узвишено прекинула наша химна „Боже правде”, свирана у славу једног од барјактара задивљујућег феномена који у свету зову српска тениска револуција.

На том елегантном сребрном пехару „Сузан Ленглан”, направљеним с префињеним осећајем да је за женску руку, сијало је срећно лице Ане Ивановић. Један од највреднијих тениских трофеја већ убрзо иде код париских јувелира, мајстора свог заната, да на њему уклешу име 20. различите победнице Међунардоног првенства Француске у такозваној ери професионализма.

Дупла круна: и трофеј и прво место

Ивановићева је у финалу, који носи узбуђење по себи, али није надмашио нестрпљиво ишчекивање из њеног дуела у полуфиналу с Јеленом Јанковић, савладала Рускињу Динару Сафину са 6:4, 6:3. Наравно, остаје нам да до неке идуће прилике жалимо што две наше најбоље тенисерке нису подлелиле мегдан у одлучујућем мечу. У највећим тениским аренама по правилу се изроде најпријатнија и најнепријатнија изненађења, па тако и да руска играчица у животној форми стигне дотле где је нико није очекивао.

Победа наше тенисерке је само наизглед тако убедљива. Требало је много пута да Ивановићева заблиста не би ли се сломила противница која је ове године чинила чуда на „Ролан Гаросу”. Због тога је њен успех и потпуно заслужен, поред тога што је неупоредиво величанствен.

Остаће забележено да је Ивановићева постигла нешто што је реткост у тенису. Није се често дешавало међу тенисеркама да се најпре први пут заузме чело светске ранг-листе, а да тек потом уследи први тријумф на неком турниру за „грен-слем”. Белгијанка Ким Клајстерс је, могућно је, једина којој је то пошло за руком, пошто је светски престо запослела у августу 2003, а победила тек две године касније на Међународном првенству САД. Наша играчица ће званично да заузме прво место на ранг-листи која ће да буде објављена сутра, али ће цео тениски свет да јој призна да је то постала оног часа када је савладала Јанковићеву. Тако је било силом прилика, јер се испоставило да је међусобни дуел наших тенисерки и битка за кров света пошто је Сафина у претходном полуфиналном мечу избацила из трке једину им конкуренткињу Светлану Кузњецову. (/slika2)

Ивановићева долази на престо „Ролан Гароса” на којем је три године неприкосновено била Белгијанка Жистин Енен. Баш она је искусно искористила то што је наша тенисерка у лањском финалу, свом првом на највећим турнирима, подлегла великом узбуђењу и била јој је лак плен (6:1, 6:2). Многи су се видици отворили и Ивановићевој оног дана када је Ененова саопштила свету неопозиву одлуку да се повлачи из тениса. Париски престо је тог часа ненадано остао упражњен за нову краљицу којој је Белгијанка јуче одала признање тако што јој је и уручила трофеј.

У тим узвишеним тренуцима, док смо били испуњени поносом и због химне и тробојке која се вијорила на стадиону „Филип Шатрије”, Ивановићева се исто тако тешко борила с бујицом осећања као и нешто раније на терену. Нека суза је ипак склизнула низ њено лице. Пре неколико месеци није могла да се суздржи после чаше жучи коју је испила у финалу Међународног првенства Аустралије против Рускиње Марије Шарапове. Сад испија чашу меда јер јој баш тенисерка с којом тек треба да развије велико супарништво, сутра препушта чело светске листе.

Њу је Сафина избацила у осмини финала вечличанственим преокретом од 2:5 у другом сету, спасивши три меч-лопте. И у следећем колу се тако једном ухватила за сламку спаса против земљакиње Јелене Дементјеве. Против Кузњецове је остварила и 12. узастопну победу на шљаци будући да је тријумфовала на великом турниру у Берлину. Чуда која је чинила на најчувенијој земљаној подлози на свету позивали су на опрез, тим пре што Сафина доказује да крв није вода и тако што дрскошћу у игри не респектује противнике као и њен рођени брат Марат, својевремено први мушки „рекет”, коме је у неповрат отишла прилика да буде једини достојан супарник великом Федереру претходних година.

Сафина без даха за још једно чудо

Финале је почео како се само могло пожелети, вођством Ивановићеве с 4:1. Било је очигледно да наша тенисерка с лакоћом носи бреме фаворита и да ни по коју цену неће пропустити шансу која се многима није указала ни једном. Имала је и брејк-лопту да поведе с недостижних 5:1, али се у женском тенису све преокрене тако брзо. Сафина је изједначила на 4:4, иако ју је одавала нервоза. Непрестано је гунђала себи у браду, погледом тражила тренера на трибинама, али јој није падало на памет да оде корак даље и сломи рекет, што би њен брат сигурно учинио и у финалу. Кад се учинило да ће да подлегне психолошки, Рускиња је показала од каквог је материјала саздана и зашто је њен пробој тамо где нико није предвиђао заслужен. У том осмом гему је успела да изједначи, иако је Ивановићева на свој сервис водила с 40:0.

(/slika3)Неке би такав развој догађаја избацио из седла, али се наша тенисерка није дала. Узвратила је брејком и дочекала велику шансу да судбина првог сета буде у њеним рукама из којих бију убојити сервиси. Баш тај гем је био врхунац узбуђења у том сету, јер је језичак на ваги био час на тасу једне, а час друге. Ивановићева је чак два пута забила форхенде које не би стигао ни „краљ шљаке” Надал, али ни то није поколебало непредвидљиву Сафину. После много рударског посла, Ивановићева је повела с 1:0 у сетовима.

И у наставку је наша тенисерка учинила да лакше дишемо. Поготово када је после можда и најнапорнијег гема у мечу повела с 4:2. Још већа нада је уливена с изразом лица Сафине који ју је одавао да губи дах. Ако је шести гем био најнапорнији, онда је следећи био најузбудљивији. Обе су испољиле фанатичну борбеност, чак је Ивановићева задивила покретљивошћу да заштити свој бедем, којом раније није могла да се похвали, али је тај гем с неколико изненађујућих грешака припао Рускињи. Сафина је тако одложила да се већ на следећи сервис поен наше тенисерке одлучује победник. Ивановићева је повела с 5:3, а њена противница је тражила нову наду која јој се при том резултату у претходним мечевима указала два пута. Рука Сафине је почела да дрхти, а шампионима не дрхти рука. Ивановићева је стекла три узастопне меч-лопте. Ускомешано гледалиште се већ с великом сигурношћу припремало на свечану доделу трофеја и увек помало сетни крај двонедељних надметања до идућег маја. Предосећај их није преварио.

----------------------------------------------------

Зимоњић још једном празних руку

Ненад Зимоњић и Канађанин Данијел Нестор су као други носиоци изгубили у финалу у игри парова од Уругвајца Пабла Куеваса и Перуанца Луиса Орне са 6:2, 6:3. То је убедљив пораз двојице тенисера који су специјализовани за дубл, иако су њихови противници до финала избацили и најбољи пар света близанце Боба и Мајка Брајана из САД.

Дан раније наш тенисер је остао празних руку и у игри мешовитих парова с Катарином Среботник из Словеније. У Паризу је трећи пут био у прилици да узме трофеј у мушком дублу на турниру за „грен-слем”. Два неуспеха је претрпео на Вимблдону.

----------------------------------------------------

Данас Надал – Федерер

Данас, у 15 часова, на терену „Филип Шатрије”, састају се у финалу двојица најбољих тенисера на свету Швајцарац Роже Федерер (1) и Шпанац Рафаел Надал (2). То је њихов трећи узастопни међусобни дуел у одлучујућем мечу на „Ролан Гаросу”. „Краљ шљаке” Надал не зна за пораз у Паризу од дебија 2005 (27 победа), а те године је Федерера победио у полуфиналу. Швајцарском асу мотив неће понестајати јер у својој збирци од 12 „грен-слем” трофеја нема само овај. Ево и једног прегледа рекордног броја финалних мечева између неких од најбољих тенисера свих времена на највећим турнирима којима се потврђује и величина супарништва данашњих такмаца:

Федерер – Надал       5 (2:2)
Сампрас – Агаси       5 (4:1)
Виландер – Лендл     5 (3:2)
Борг – Конорс            4 (2:2)
Мекинро – Борг         4 (3:1)