Najvredniji trofej Ane Ivanović

Pre ravno četiri decenije Pariz je bio izvorište najsnažnijih posleratnih društvenih potresa u Evropi, ali i mesto gde su potvrđeni dometi svojevrsne revolucije u „belom sportu”. Te 1968. „Rolan Garos” je bio prvi turnir za „gren-slem” na kojem je izbrisana inače veštačka podela na amatere i profesionalce. Juče, 40 godina posle, mir Bulonjske šume je uzvišeno prekinula naša himna „Bože pravde”, svirana u slavu jednog od barjaktara zadivljujućeg fenomena koji u svetu zovu srpska teniska revolucija.

Na tom elegantnom srebrnom peharu „Suzan Lenglan”, napravljenim s prefinjenim osećajem da je za žensku ruku, sijalo je srećno lice Ane Ivanović. Jedan od najvrednijih teniskih trofeja već ubrzo ide kod pariskih juvelira, majstora svog zanata, da na njemu uklešu ime 20. različite pobednice Međunardonog prvenstva Francuske u takozvanoj eri profesionalizma.

Dupla kruna: i trofej i prvo mesto

Ivanovićeva je u finalu, koji nosi uzbuđenje po sebi, ali nije nadmašio nestrpljivo iščekivanje iz njenog duela u polufinalu s Jelenom Janković, savladala Ruskinju Dinaru Safinu sa 6:4, 6:3. Naravno, ostaje nam da do neke iduće prilike žalimo što dve naše najbolje teniserke nisu podlelile megdan u odlučujućem meču. U najvećim teniskim arenama po pravilu se izrode najprijatnija i najneprijatnija iznenađenja, pa tako i da ruska igračica u životnoj formi stigne dotle gde je niko nije očekivao.

Pobeda naše teniserke je samo naizgled tako ubedljiva. Trebalo je mnogo puta da Ivanovićeva zablista ne bi li se slomila protivnica koja je ove godine činila čuda na „Rolan Garosu”. Zbog toga je njen uspeh i potpuno zaslužen, pored toga što je neuporedivo veličanstven.

Ostaće zabeleženo da je Ivanovićeva postigla nešto što je retkost u tenisu. Nije se često dešavalo među teniserkama da se najpre prvi put zauzme čelo svetske rang-liste, a da tek potom usledi prvi trijumf na nekom turniru za „gren-slem”. Belgijanka Kim Klajsters je, mogućno je, jedina kojoj je to pošlo za rukom, pošto je svetski presto zaposlela u avgustu 2003, a pobedila tek dve godine kasnije na Međunarodnom prvenstvu SAD. Naša igračica će zvanično da zauzme prvo mesto na rang-listi koja će da bude objavljena sutra, ali će ceo teniski svet da joj prizna da je to postala onog časa kada je savladala Jankovićevu. Tako je bilo silom prilika, jer se ispostavilo da je međusobni duel naših teniserki i bitka za krov sveta pošto je Safina u prethodnom polufinalnom meču izbacila iz trke jedinu im konkurentkinju Svetlanu Kuznjecovu. (/slika2)

Ivanovićeva dolazi na presto „Rolan Garosa” na kojem je tri godine neprikosnoveno bila Belgijanka Žistin Enen. Baš ona je iskusno iskoristila to što je naša teniserka u lanjskom finalu, svom prvom na najvećim turnirima, podlegla velikom uzbuđenju i bila joj je lak plen (6:1, 6:2). Mnogi su se vidici otvorili i Ivanovićevoj onog dana kada je Enenova saopštila svetu neopozivu odluku da se povlači iz tenisa. Pariski presto je tog časa nenadano ostao upražnjen za novu kraljicu kojoj je Belgijanka juče odala priznanje tako što joj je i uručila trofej.

U tim uzvišenim trenucima, dok smo bili ispunjeni ponosom i zbog himne i trobojke koja se vijorila na stadionu „Filip Šatrije”, Ivanovićeva se isto tako teško borila s bujicom osećanja kao i nešto ranije na terenu. Neka suza je ipak skliznula niz njeno lice. Pre nekoliko meseci nije mogla da se suzdrži posle čaše žuči koju je ispila u finalu Međunarodnog prvenstva Australije protiv Ruskinje Marije Šarapove. Sad ispija čašu meda jer joj baš teniserka s kojom tek treba da razvije veliko suparništvo, sutra prepušta čelo svetske liste.

Nju je Safina izbacila u osmini finala večličanstvenim preokretom od 2:5 u drugom setu, spasivši tri meč-lopte. I u sledećem kolu se tako jednom uhvatila za slamku spasa protiv zemljakinje Jelene Dementjeve. Protiv Kuznjecove je ostvarila i 12. uzastopnu pobedu na šljaci budući da je trijumfovala na velikom turniru u Berlinu. Čuda koja je činila na najčuvenijoj zemljanoj podlozi na svetu pozivali su na oprez, tim pre što Safina dokazuje da krv nije voda i tako što drskošću u igri ne respektuje protivnike kao i njen rođeni brat Marat, svojevremeno prvi muški „reket”, kome je u nepovrat otišla prilika da bude jedini dostojan suparnik velikom Federeru prethodnih godina.

Safina bez daha za još jedno čudo

Finale je počeo kako se samo moglo poželeti, vođstvom Ivanovićeve s 4:1. Bilo je očigledno da naša teniserka s lakoćom nosi breme favorita i da ni po koju cenu neće propustiti šansu koja se mnogima nije ukazala ni jednom. Imala je i brejk-loptu da povede s nedostižnih 5:1, ali se u ženskom tenisu sve preokrene tako brzo. Safina je izjednačila na 4:4, iako ju je odavala nervoza. Neprestano je gunđala sebi u bradu, pogledom tražila trenera na tribinama, ali joj nije padalo na pamet da ode korak dalje i slomi reket, što bi njen brat sigurno učinio i u finalu. Kad se učinilo da će da podlegne psihološki, Ruskinja je pokazala od kakvog je materijala sazdana i zašto je njen proboj tamo gde niko nije predviđao zaslužen. U tom osmom gemu je uspela da izjednači, iako je Ivanovićeva na svoj servis vodila s 40:0.

(/slika3)Neke bi takav razvoj događaja izbacio iz sedla, ali se naša teniserka nije dala. Uzvratila je brejkom i dočekala veliku šansu da sudbina prvog seta bude u njenim rukama iz kojih biju ubojiti servisi. Baš taj gem je bio vrhunac uzbuđenja u tom setu, jer je jezičak na vagi bio čas na tasu jedne, a čas druge. Ivanovićeva je čak dva puta zabila forhende koje ne bi stigao ni „kralj šljake” Nadal, ali ni to nije pokolebalo nepredvidljivu Safinu. Posle mnogo rudarskog posla, Ivanovićeva je povela s 1:0 u setovima.

I u nastavku je naša teniserka učinila da lakše dišemo. Pogotovo kada je posle možda i najnapornijeg gema u meču povela s 4:2. Još veća nada je ulivena s izrazom lica Safine koji ju je odavao da gubi dah. Ako je šesti gem bio najnaporniji, onda je sledeći bio najuzbudljiviji. Obe su ispoljile fanatičnu borbenost, čak je Ivanovićeva zadivila pokretljivošću da zaštiti svoj bedem, kojom ranije nije mogla da se pohvali, ali je taj gem s nekoliko iznenađujućih grešaka pripao Ruskinji. Safina je tako odložila da se već na sledeći servis poen naše teniserke odlučuje pobednik. Ivanovićeva je povela s 5:3, a njena protivnica je tražila novu nadu koja joj se pri tom rezultatu u prethodnim mečevima ukazala dva puta. Ruka Safine je počela da drhti, a šampionima ne drhti ruka. Ivanovićeva je stekla tri uzastopne meč-lopte. Uskomešano gledalište se već s velikom sigurnošću pripremalo na svečanu dodelu trofeja i uvek pomalo setni kraj dvonedeljnih nadmetanja do idućeg maja. Predosećaj ih nije prevario.

----------------------------------------------------

Zimonjić još jednom praznih ruku

Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor su kao drugi nosioci izgubili u finalu u igri parova od Urugvajca Pabla Kuevasa i Peruanca Luisa Orne sa 6:2, 6:3. To je ubedljiv poraz dvojice tenisera koji su specijalizovani za dubl, iako su njihovi protivnici do finala izbacili i najbolji par sveta blizance Boba i Majka Brajana iz SAD.

Dan ranije naš teniser je ostao praznih ruku i u igri mešovitih parova s Katarinom Srebotnik iz Slovenije. U Parizu je treći put bio u prilici da uzme trofej u muškom dublu na turniru za „gren-slem”. Dva neuspeha je pretrpeo na Vimbldonu.

----------------------------------------------------

Danas Nadal – Federer

Danas, u 15 časova, na terenu „Filip Šatrije”, sastaju se u finalu dvojica najboljih tenisera na svetu Švajcarac Rože Federer (1) i Španac Rafael Nadal (2). To je njihov treći uzastopni međusobni duel u odlučujućem meču na „Rolan Garosu”. „Kralj šljake” Nadal ne zna za poraz u Parizu od debija 2005 (27 pobeda), a te godine je Federera pobedio u polufinalu. Švajcarskom asu motiv neće ponestajati jer u svojoj zbirci od 12 „gren-slem” trofeja nema samo ovaj. Evo i jednog pregleda rekordnog broja finalnih mečeva između nekih od najboljih tenisera svih vremena na najvećim turnirima kojima se potvrđuje i veličina suparništva današnjih takmaca:

Federer – Nadal       5 (2:2)
Sampras – Agasi       5 (4:1)
Vilander – Lendl     5 (3:2)
Borg – Konors            4 (2:2)
Mekinro – Borg         4 (3:1)