Мање права за путнике у авио-саобраћају

Путници из Европске уније ускоро би могли да имају мање права у ваздушном саобраћају. У медијима се спекулише да је Хрватска најавила да ће за време председавања Европском унијом предложити измену овог закона који регулише права путника у авио-саобраћају. Тако би, ако се то и догоди, путници имали право за надокнаду трошкова само уколико лет касни пет и више сати, уместо досадашњих три сата. Потпредседница европских социјалиста Биљана Борзан оштро је недавно осудила ове најаве хрватске владе и сматра да је овакав предлог скандалозан.

– Права путника у ваздушном саобраћају већ годинама су на снази, а још увек тек 14 одсто грађана зна за њих. Чак 72 одсто путника у случају проблема се не жали јер сматра или да нема смисла или да неће бити довољно обештећени. Смањивати права које ионако путници не успевају да остваре је опасно. Учинићу све да овакав предлог не прође у Европском парламенту – изјавила је Борзанова.

Она је објаснила да не види разлог зашто би се авио-компанијама излазило у сусрет. Иако бележе огромне зараде, објашњава, статистике показују да авио-компаније у само пола случајева отказивања или кашњења признају путнику да има права за надокнаду штете.

– Већина путника тако сама плати настале трошкове попут хотела или хране, а који су често већи и од накнаде на коју имају право. Ово је баш манир наше владе, којој није довољно што уништава права потрошача у Хрватској, већ сад смањује и европска права на које се наши грађани могу позвати – каже Борзанова.

Авио-компаније су, иначе, према важећим прописима у случају ванредних околности попут терористичких напада или временских непогода изузете плаћања одштете путнику, тако да су отказивања летова у последњих неколико година последица искључиво њихове неорганизованости.

Заштита права путника у јавном авио-саобраћају у Србији уређена је Законом о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају. Ти прописи у потпуности су усклађене с европским у погледу накнаде штете и помоћи путницима у случају ускраћивања укрцавања или отказивања летова или великог кашњења летова.

Како за „Политику” кажу у Директорату цивилног ваздухопловства, у Србији је прошле године примљено и обрађено 417 рекламација и у великој мери су се односиле на кашњења летова. Остале притужбе путника односиле су на повреду права приликом отказивања лета, ускраћеног укрцавања, те проблема у вези с пртљагом.

На питање да ли путници у Србији имају иста права као и они у земљама у ЕУ наши саговорници објашњавају да важећи прописи не прописују обавезу авио-превозника на исплату одштете у случају кашњења лета.

– Међутим, када је реч о државама ЕУ, у пракси се узима у обзир пресуда Европског суда правде од 19. новембра 2009. године, којом је одлучено да путници чији летови касне могу да буду третирани у погледу права на накнаду штете, као путници чији су летови отказани, уколико време које су изгубили услед кашњења износи више од три сата – наводе у Директорату цивилног ваздухопловства.

Они објашњавају да то значи да у случајевима кашњења лета од три или више часова, авио-превозници који потичу из земаља ЕУ(важи и за потписнице ЕСАА споразума), приликом одлучивања о одштетним захтевима путника, требало би да плате одштету ако је до кашњења дошло њиховом кривицом. Исто тако, у случајевима дужег кашњења закон прописује да путници имају право на враћање трошкова или преусмеравање пута, односно биће им понуђени без наплате оброци и освежавајући напици примерени времену чекања, хотелски смештај, превоз или електрoнска комуникација.

У директорату кажу да мултилатерални споразум између Европске заједнице и осталих земаља потписница (једна од је и Република Србија) о успостављању заједничког европског ваздухопловног подручја обавезује авио-превознике на поштовање законских одредби које регулишу и права путника.