Просечан рачун у продавници пет евра

Потрошачи у Србији просечно у трговини троше 5,23 евра, показују најновији подаци Комисије за заштиту конкуренције. Анализа малопродаје обухватила је 2017. и 2018. годину и ови подаци се незнатно разликују у односу на претходно двогодишње истраживање, када су грађани у радњама по куповини остављали 455 динара. На годишњем нивоу, према подацима које су комисији доставили трговци, грађани су у 2018. години трошили укупно 604 евра. Иначе, анализа је показала да су трговци обухваћени овим истраживањем у Србији у 2017. години остварили приход од око 300 милијарди динара, односно 358 милијарди у 2018, што је раст од око 19 одсто. Показало се да је током 2018. године код 50 учесника на тржишту дошло до раста прихода, док је код девет њих забележен пад.

Интересантно је и да потрошачи у Србији очигледно још нису навикли да намирнице купују преко интернета, што показују и подаци о онлајн продаји. Наиме, трговци у укупним приходима од онлајн продаје инкасирају мање од један одсто, што је занемарљиво, посебно у поређењу са других тржиштима у Европи, где овај вид продаје непрекидно расте. Кад је реч о структури тржишта у ове две године, и даље највећи број радњи на домаћем тржишту има „Делез”, а следи га, као и годинама уназад, „Меркатор С”, док је на трећем месту „Аман”. Ова три трговца у Србији имају око хиљаду малопродајних објеката.

Међутим, кад је реч о приходима, у 2018. години је дошло до знатног преокрета. Годину дана раније прва три места и по приходима су заузимали „Делез”, „Меркатор С” и „Аман”, с тим што је учешће белгијског ланца било између 20 и 30 одсто, „Меркатора С” од 10 до 20 процената, а „Амана” до пет процената. Доласком „Лидла” статистика се променила, па је треће место заузео немачки ланац, али су се знатно променили и удели, посебно кад је реч о белгијском конкуренту. Сада прва три трговца имају подједнак удео, и то између 10 и 20 одсто. Процењено учешће других трговаца у Србији који су међу првих десет креће се у интервалу од нула до пет процената, а међу њима су од већих ланаца још и „Аман”, „Универекспорт”, „Дис”, „Гомекс”, „Метро кеш енд кери”...

У Србији и даље доминирају мали традиционални објекти, који чине 63 одсто тржишта. Такозвани модерни продајни формати заузимају 37 одсто укупног броја малопродајних радњи, при чему највећи објекти – радње површине веће од две хиљаде метара квадратних – заузимају тек три процента тржишта. Према подацима из 2018. године, девет трговинских компанија је имало више од сто објеката, док је највећи број фирми (45) имао до 50 трговина.

У Комисији за заштиту конкуренције кажу да је анализом обухваћенo више од 2.500 малопродајних објеката. Како закључују, највећи део малопродајних објеката обухваћених узорком чиниле су традиционалне продавнице, односно објекти површине до 200 квадрата. Када је реч о висини остварених прихода, највише је забележено у објектима површине од 400 до 2.000 метара квадратних, који чине 39 одсто, односно 48 процената укупних прихода обухваћених узорком. Комисија истиче да је анализа тржишне снаге компанија које послују у Србији показала да су се издвојила два трговца – „Делез” и „Меркатор С” – који су у посматраном периоду заузимали прва два места. Али кажу и да је важно истаћи да је током 2018. године забележен улазак „Лидла”, као новог учесника, који је, према проценама и када је реч о висини остварених прихода, са 23 новоотворена објекта остварио тржишно учешће од 10 до 20 процената.

„У савременој малопродаји постоје два тренда, а то су концентрација и модернизација. На нашем тржишту се већ сада може говорити о модернизацији сектора будући да смо добили и новог играча, а то је дисконтни ланац, затим да су се појавиле и продавнице органске хране, али и да се бележи развој електронске трговине”, наводи се у извештају Комисије за заштиту конкуренције.