Ако немаш однеси...

Панчево – У панчевачком Котеж 1 одскора стоји за дрво причвршћена табла, с које онима у пролазу или свраћају у маркет преко пута, па и свим житељима насеља стиже порука следеће садржине, и сва у стиху: „Ако имаш донеси, ако немаш однеси. Да ли то била гардероба, или можда храна, некоме ћеш помоћи овог дана.” Неко се баш потрудио да таблу направи и постави, а неко застао, прочитао и окачио пуну кесу. Били смо слободни да завиримо. Унутра око кило лука, исто толико брашна и паковање тестенине.

Питамо продавачицу у оближњој трговинској радњи, зна ли ко је и када поставио хуманитарни чивилук. Каже, ни не зна да је ту. Постарија жена испред седи на хоклици и зубатом фебруарском сунцу. Продаје две тегле зимнице, домаћи бели лук, неколико везица першуна, струк сувог босиљка и штрикане вунене чарапе. Каже овде је свакодневно, а табла десетак дана, не више од две недеље.

„Ја да оставим немам шта, а слабо јој прилазе и ови што живе у зградама около. Кеса је ту од јутрос, била је ту кад сам дошла, вероватно је неко оставио синоћ и још је нико није узео. Право да вам кажем не знам тачно ни о чему се ради, пише нешто, ал’ се ништа не види. Требао је тај ко се тога досетио да напише да се види”, прича она, а двојица хигијеничара градске чистоће додају да су овде покупили неколико кеса с ђубретом. Нису, примећују, биле закачене, већ остављене испод, иако се недалеко налази и канта и контејнери намењени бацању отпада.

Пролазници и неколико оних који су баш изашли из маркета, у пролазу и не осврћу се, па им скрећемо пажњу на таблу, папир с поруком у фолији, који одолева киши и кошави на три зихерице. И они углавном не знају о чему се ради.

„Знате шта, било је и раније кеса, али окачених на контејнерима. Оставе људи углавном бајат хлеб, јер греота је да се хлеба баца. Покупе их ови што претурају по ђубрету у потрази за остацима хране и старом одећом, па кад прођу и скупљачи секундарних сировина, оставе само неред и више је ђубрета ван контејнера него у њему. Такав смо ми народ”, примећује становница Котежа, а на ову организовану иницијативу гледа као на усамљен покушај, „од ког неће бити ништа”.

Било је у Панчеву сличних идеја које нису успеле да прерасту у акције. Својевремено је у центру града био актуелан и „хуманитарни штендер”, на ком су они који желе да помогну невољницима могли да оставе половну одећу, а поменути одаберу и однесу ону која им одговара. Трајало је то неколико дана, па је „гардеробер на отвореном” нестао, а иницијатива завршена пре и него је и заживела.