Београђани све чешће постају Панчевци

Панчево – Као из најбољих дана социјалистичке изградње, у Панчеву се све чешће чује синтагма „да је град постао једно велико градилиште”. Панораму улица приземљуша, пресецају новоизграђене зграде, па и читави комплекси вишеспратница. Све то би требало да задовољи нарасле апетите домаћег живља, повратника из иностранства, а највише новопечених Панчеваца, дојучерашњих комшија из престонице.

„Потражња је знатно порасла од када је отворена Северна пословна зона, ту су и  запослени странци у рафинерији, а много је и Београђана који све више одлучују да се овде настане. Потражња за новим становима је скочила, а понуда никаква, јер све што никне одмах се и прода”, каже за „Политику”, Александар Николић, агент за посредовање у промету некретнина и закуп непокретности, власник агенције „Трем 01”, потцртавајући да „нервозу” на тржишту појачава и тактизирање, власника „половних” станова и кућа, који  чекају процењени скок цена за 30 одсто, као и стамбени кредити по нижим каматним стопама и повраћај ПДВ-а за куповину првог стана.

Платежно јаке прве комшије и радници  који долазе у јужнобанатско седиште су оживели пијацу непокретности. Најезда Београђана може се објаснити, додаје Николић, драматично различитим ценама квадрата у два града, па иако су и овде порасле готово за 50 посто, још увек су знатно ниже него у београдском комшилуку, на једва двадесетак минута од Панчева. 

Новоградња цвета и у ужем градском језгру и на периферији, цене нових квадрата крећу се од хиљаду до незабележених 1.400 евра, а највише се траже гарсоњере, једнособни и лукс – станови велике квадратуре и они у близини јединог шопинг мола, јер се „све тамо дешава”. Нови купци имају и нове листе приоритета. Све мање се, рецимо, цени фиксни телефонски прикључак, а више гледају година градње и неопходна улагања, спратност и има ли лифта, паркинг места, кабловске покривености, одржавања и обезбеђења објекта... 

Ни до изнајмљене стамбене јединице у Панчеву није лако доћи. И ту  је видан значајан скок закупнина, па је од некадашњих стотинак, сада тешко наћи стан испод 150 евра, а за велике квадратуре рентирање достиже и 250 евра месечно, плус дажбине и зато и једних и других, у понуди готово и да нема.

 Београдске комшије из редова уметника, најчешће глумци, универзитетски професори, интелектуалци у пензији, „открили” су и панчевачку околину у потрази за сеоском идилом, али и веома јефтиним некретнинама у овом делу Баната. Куће на периферији Долова, Иванова, Старчева, Црепаје, викендице, нарочито уз језера, речне токове и у Делиблатској пешчари, могу се пазарити од 5.000 до највише 25.000 евра. 

Док се за кварат у неким деловима главног града мора дати и неколико хиљада евра, то је овде „једва” преко просечних хиљаду. Због тога, али  и због  нижих трошкова живота, одсуства саобраћајних гужви и чињенице да се до центра престонице стиже брже него из појединих приградских насеља, Београђани све чешће прелазе Дунав и постају Панчевци.