Обнова мостова на Београдској тврђави

Осим мостова код Зиндан и Карађорђеве капије чија је санација у току, у плану је да се до јула заврши и прелаз код Деспотове капије. – Уређује се и комплекс Сахат и Барокне капије и део Савског шеталишта од Великих степеница до равелина Краљ капијеФото ЈКП „Београдска тврђава”Требало је да прође деценија и по па да почне обнова ћуприја које спајају куле и капије на „Београдској тврђави”. Прошле године је у потпуности саниран мост код Сахат капије, а тренутно се уређују два моста, онај код Зиндан капије и Карађорђев мост. Ускоро се очекује и сређивање прелаза код Деспотове капије. Ове обимне конзерваторско-рестаураторске радове почело је предузеће ЈП „Београдска тврђава”.

– Због великог коришћења, али и чињенице да су мостови код Зиндан и Карађорђеве капије последњи пут санирани 2005. године, дошло је до њиховог оштећења – труљења и пуцања, како на носећој, тако и на коловозним конструкцијама и оградама. У сличном стању је и мост код Деспотове капије, који ће такође бити обновљен у наредном периоду. На сва три моста неопходна је обимна санација. Званичан рок за завршетак радова је јул, али верујемо да ће послови бити завршени и пре. Вредност ових послова на сва три моста износи око тринаест милиона динара – каже Марија Рељић, в. д. директора ЈП „Београдска тврђава”.

Осим обнове ћуприја, на „Београдској тврђави” реконструишу се и делови југоисточног бедема и комплекса Сахат и Барокне капије, а уређује се и продужетак Савског шеталишта.

– Реч је о другој фази „Пројекта конзервације и рестаурације дела Савског шеталишта од Великих степеница ка равелину Краљ капије” који је израдио Завод за заштиту споменика културе града Београда. У оквиру пројекта предвиђена је и санација и ојачање конструкције Видиковца и шеталишта. Вредност радова је око тридесет два милиона динара, а рок за завршетак је 150 дана – рекла је Рељићева.

Као и радови на самом степеништу, и ови послови су веома значајни не само због естетике и очувања културног добра, већ пре свега због безбедности посетилаца. Када све буде завршено, цео потез – од Малог степеништа Јелисавете Начић до Краљ капије и споменика „Победнику” биће у потпуности саниран.

– Комплекс Сахат и Барокне капије представља једну од великих атракција, због чега ћемо средити цео овај комплекс. У овом случају реч је о веома обимним и значајним радовима на које се дуго чекало. Њихова вредност је око четрдесет три и по милиона, а рок за завршетак је 180 дана. У плану је и отварање визиторског центра који би био намењен организовању различитих програма. Враћањем Галеријe Београдске тврђаве и ревитализацијом нових простора, посетиоцима ће бити доступан још један објекат на тврђави, као и нови садржаји који ће се у њему реализовати – истиче Марија Рељић.

Сви ови радови финансирају се из буџета града Београда.

Мост код Карађорђеве капије

Карађорђева капија изграђена је почетком 18. века. Име је добила по вођи Првог српског устанка – Карађорђу јер се дуго веровало да је Кaрaђoрђe упрaвo крoз oву кaпиjу ушao у тврђaву. Данас сe пoуздaнo знa дa то није тачно, да je вoђa устaникa тaдa ушao глaвним путeм, кроз спoљну Стaмбoл кaпиjу.

Кaпиja ниje билa дугo у упoтрeби – вeћ je нa плaнoвимa с крaja 18. вeкa прикaзaнa зaзидaнa и бeз мoстa. Oтвoрeнa je у тoку рaдoвa нa урeђeњу Кaлeмeгдaнa пoслe Другoг свeтскoг рaтa, кaдa je oбнoвљeн и дрвeни мoст.Антрфиле

Прелаз код Зиндан капије

Ова ћуприја представља прилаз Горњем граду. Пројектована је као челична конструкција са дрвеним прелазом и дрвеном оградом. Мост се налази испред комплекса Зиндан капије коју чине и две куле. Подруме ове куле Турци су користили као тамнице за хришћане због чега и не чуди што носи овај назив. Реч зиндан на турском значи тамница.  Антрфиле

Деспот и диздар заједно

Деспотова капија са Диздаревом кулом често се назива и Источном горњоградском капијом и у средњем веку овде се налазио главни улаз у тврђаву. Заједно са североисточним бедемом представља најбоље очувани део Горњег града из прве половине 15. века. Поред капије се налази и масивна четвороугаона Диздарева кула у којој је сада Опсерваторија Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.

Назив је добила јер је у њој у другој половини 18. века становао диздар – заповедник тврђаве.