Скулптура 20. века

Репрезентативан и леп избор мајстора вајарства двадесетог века чија се дела чувају у Народном музеју у Крагујевцу од сутра увече у 20 сати биће пред публиком у чачанској Уметничкој галерији „Надежда Петровић”. Упућени имају само речи хвале за радове које овај музеј поседује у својој збирци, а у којој се могу пронаћи прави уметнички бисери, посебно домаћег стваралаштва, па је то и разлог више да се поставци посвети пажња.

Под именом које и одговара концепту – „Скулптура 20. века” – Татјана Милосављевић, историчарка уметности и музејски саветник Народног музеја у Крагујевцу, одлучила се за избор радова који потиче делимично са сталне поставке у матичној кући из које долази (отворена 2008), а делимично из колекције (која се повремено приказују) – укупно ће бити заступљен 31 аутор са 32 скулптуре. Биће ту све до 20. марта реномирана имена, и на први поглед препознатљива.

– Најстарији експонат биће рељеф из 1894, са ликом хајдук Вељка Петровића који је урадио Ђорђе Јовановић, а најмлађи дело Жељке Момиров, једне од најпознатијих савремених вајарки, насловљено са „Ритам игре”, из 2002. Публика ће моћи да прошета кроз цео прошли век, и то не само кроз српске вајарске величине, већ и регионалне, односно словеначке и хрватске ауторе, јер пролазимо кроз све важније моменте. Можемо да истакнемо Симеона Роксандића, чија смо два гипсана одливка уз помоћ Министарства културе и информисања успели да излијемо у бронзи и један од њих, алегоријску сцену „Борба човека са лавом” сада ћемо изложити. Ту ће бити и Тома Росандић, први ректор београдске Уметничке академије који је школовао целу генерацију наших еминентних имена, потом Сретен Стојановић, Лојзе Долинар, Никола Кока Јанковић, Ристо Стијовић, Олга Јанчић, Момчило Крковић, Слабољуб Цаја Радојчић, Ангелина Гаталица, док је скулптура Олге Јеврић од гранита и гвожђа била, нажалост, претешка за транспорт – набраја наша саговорница.

Сама Збирка скулптура (заједно са збиркама сликарства, цртежа, графика и примењене уметности део је Одељења за историју уметности крагујевачког музеја које укупно баштини око 1.700 артефаката) броји 166 вајарских дела у разноврсним материјалима – гипс, камен, бронза, метал, пластика и комбинована техника.

– Распон година је замашан, од већ поменутог Јовановићевог рада до најновије продукције из 2012. године, последњих петнаестак година били смо веома активни када је о откупу реч – прича Татјана Милосављевић и додаје да је институција у којој ради врло ажурна на пољу представљања својих колекција. Како објашњава, мимо сталне поставке редовно се организују, и то на две године, изложбе нових аквизиција, док се у домаћим оквирима, како у Крагујевцу, тако и ван њега, такође приређују поставке било тематске, било у виду избора из богатог депоа.