Ко ће први да трепне у БиХ – Бањалука или Сарајево

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли ће Бањалука блокадом одлучивања у заједничким органима БиХ у Сарајеву – до постизања договора о одласку страних судија из Уставног суда – исходовати оно што је српским представницима пошло за руком пре више од десетак година? Тада су због антиуставних одлука високог представника саботирали рад заједничких институција принудивши међународног протектора да повуче своје одлуке. После чега он више није посезао за такозваним бонским овлашћењима.

На меру негласања, политичке партије из РС одлучиле су се након што је Уставни суд оспорио право Српској да уређује власништво над пољопривредним земљиштем на својој територији. То у РС тумаче као ново потирање српских интереса.

Или би, с друге стране, време могло ублажити бес српских званичника, па би практичне потребе у оба ентитета могле ићи наруку Сарајеву, јер би српски министри били присиљени да дигну руку за поједине одлуке и тако одустану од парализе органа БиХ, у чему их је подржала Скупштина РС.

„Потези Републике Српске више су изнуђени, није посреди неки хир, како то некоме споља може изгледати. Криза је друго име за БиХ, а политичко Сарајево их генерише у континуитету”, оцењује за наш лист политиколог Војислав Савић.

Из Уставног суда БиХ накнадно стиже објашњење како судије не споре право РС да уређује имовинске односе, али да – супротно српским судијама – већина њих сматра да о томе најпре треба да се постигне договор на заједничком нивоу. То је затражио и високи представник 2005, наметнувши законе о забрани располагања државном и војном имовином, док се о томе не договоре ентитети и БиХ. Договор о имовини није био потребан Брчко дистрикту и Федерацији БиХ да се укњиже као власници над пољопривредним земљиштем, што је разгневило представнике РС.

Но, у РС су убеђени да око оног што је прописано Дејтоном и Уставом БиХ нема потребе изнова преговарати, посебно о стварима које руше баланс у расподели ентитетске територије, а Милорад Додик, члан Председништва БиХ из РС, о томе каже: „Време потреба да се на нивоу БиХ нешто договара у вези с имовином прошло је, она је власништво ентитета.”

Истовремено са забраном располагања из 2005, јавили су се апетити Оружаних снага БиХ за књижењем војних локација у БиХ (око 20 касарни на територији РС) на заједнички ниво власти и објеката за потребе органа БиХ, а политички тонови који су се из света чули минулих деценија ишли су за тим да се тим захтевима мора удовољити, а да, наводно, потом не би било спорно да се остатак имовине накнадно укњижи на ентитете.

Политиколог Војислав Савић каже: „Не видим начин на који се рад заједничких органа одблокира, а да не буде измена у Уставном суду. Криза ће трајати док се партнери из Сарајева не одлуче да седну за сто и преговарају о моделима. Обраћати се странцима и тражити од њих помоћ за сваку кризу политички је инфантилно. Права адреса за преговоре Сарајеву јесу Бањалука и Мостар. Уосталом, претходна криза у вези са именовањем Савета министара показала је да оба ентитета могу функционисати када заједнички органи не раде, тако да и ова блокада може трајати колико год треба. То само иде у прилог тези да је БиХ суштински непотребна као целина.”

Али забринутост се чује и око могућег предлога Срба и Хрвата о закону о одласку страних судија. У неким круговима се јављају страхови да би само усвајање тог закона и замена страних судија, могла изазвати још веће проблеме и опасности за РС ако истовремено не буде уређен начин одлучивања и елиминисана могућност прегласавања судија једног народа, за шта је неопходна измена Устава БиХ. Одлуке у том суду доносе се простом већином од укупно девет судија. План је да се три странца замене са по једним из сваког конститутивног народа, па би Срби, Хрвати и Бошњаци имали по троје судија. Теоретски, један народ би опет могао остати прегласан.

Асим Мујкић, професор на ФПН у Сарајеву, за „Политику” каже да се досадашњи дискурс и начин договарања у БиХ нужно мора мењати јер овај репертоар показује да за тридесет година није понудио излаз. „Очигледно да досадашњи говор није плодотворан и мора се мењати, па макар укључивао неку врсту мораторија око тема које доводе до конфронтација. Постоји питања која сви људи заједно могу препознати као приоритетна и њима се треба посветити, посебно на прикључење ЕУ. Али то не доноси гласове”, каже Мујкић.

Из РС су чврсти у опредељењу да је питање уређења Уставног суда за њих приоритетно у односу на сва друга политичка питања, укључујући и кретање ка ЕУ, и истичу да није битно колико ће ситуација остати закована – пет месеци или пет година. Сличан став износе и преводници бошњачких партија, тврдећи да их блокада органа неће уплашити и да су спремни, али да неће „попустити пред уценама”. Многима све слути на нову кризу, која би могла паралисати земљу на неколико година.

„Уставни суд је донео толико одлука које нису спроведене да се не могу више ни набројати. Већина се односи на ФБиХ. Посреди је злоупотреба суда од стране партија из Сарајева које користе ту установу за унитаристичке интересе”, каже Војислав Савић.

Једна од опција у ескалацији ситуације могли би бити нови кораци Бањалуке, знајући да је најављено да ће, ако у Сарајеву не буде спремности на разговор, РС почети да доноси своје мере, а у том контексту помиње се и могућност референдума. Неки, опет, цене да би реалније решење било да бошњачка страна седне за сто, посебно знајући да је Европска комисија у последњем мишљењу навела да ситуација у Уставном суду мора бити решена. „Професионалност и независност судија Уставног суда треба ојачати, почевши од унапређења критеријума за њихов избор и поступака именовања. Потребно је решити питање међународних судија. Легитимност Уставног суда мора бити призната од стране свих власти како би се осигурало трајно поштивање његових одлука”, навела је Европска комисија у мишљењу минуле године.

Чују се и прогнозе да би се питање решавања рада тог суда могло уврстити у шири пакет договора, између осталог и око Изборног закона БиХ, знајући да је општеприхваћен став да се тај закон мора мењати, као и још неких уставних захвата у сферама око којих се минулих година износе примедбе, најпре у области правосуђа. Након што је Додик најавио блокаду органа БиХ, имао је састанак с амбасадорима Квинте, после ког они наводе како је „решење питања састава Уставног суда могуће у склопу прописаних процедура и заједно са ширим реформама које је ЕУ предложила за процес приступања, као што је последњи извештај Рајнхарда Прибеа”, експерта из ЕУ.

„Не очекујем спуштање тензија у кратком периоду, посебно знајући да су на јесен избори”, закључује Асим Мујкић са ФПН.