Четири мушкарца и неколико жена

Од давнина се каже да је смех лековит, а званична медицина је потврдила да смањује крвни притисак и ниво стреса, побољшава рад, добро делује на имуни систем... Смех активира мишиће на лицу за које нисмо ни знали да постоје, а они који желе мишићаво тело ваљало би да слушају вицеве и гледају комедије јер смех помаже у дефинисању трбушних мишића...

Зато није ни чудо да су хумористичке серије и у Србији врло популарне, али сценаристи се слажу у томе да је публику много лакше расплакати него насмејати до суза. Крајем јануара се у понуди Прве ТВ појавила серија „Тате”, домаћа верзија аргентинске теленовеле „Господа очеви” по тексту Душана Јанковића и Кристине Ђуковић чију режију потписују респектабилна имена: Станко Црнобрња, Владимир Алексић и Филип Чоловић. Лајтмотив је да сваки мушкарац може бити отац, а само ретки – тате. Улоге четворице Београђана који се свако на свој начин суочава са породичном ситуацијом поверене су Филипу Јуричићу, Андреју Шепетковском, Бранку Јанковићу и Миљану Прљети. Где су мушкарци, морају бити и жене, те гледамо љубоморног, традиционалног мужа, адвоката плејбоја, удовца ветеринара и глумца који има бившу жену и две ћерке и нову жену и тек рођеног сина.

Правило за драму/комедију је да мора постојати сукоб мишљења и то смо видели у легендарним „Пријатељима”, „Вил и Грејс”, „Фрејжеру”, „Сви воле Рејмонда”... Само што су у домаћим серијама (најчешће женска) приговарања и зановетања реплике без хумора... На пример кад у „Татама” директорка вртића Лола виче на оца своје деце називајући га неспособним идиотом.

Катарина Жутић глуми баку девојчице Јање (коју игра сјајна мала Маша Јовичић) и Томину (Миљен Прљета) бесну ташту. Крајње је неуверљиво кад она шпијунира зета који седи са пријатељима у пицерији и то бележи у роковник или кад вири кроз прозор у собу и оно што види – записује у нотес!

У овој серији која је већ освојила гледаоце запажене улоге остварују нека непотрошена телевизијска лица: Ташана Ђорђевић (Миона), Јована Јеловац Цавнић (Симче), Ања Алач (Дуња), Тамара Радовановић (Ема)... Али, као и исто тако врло гледана „Игра судбине” и „Тате” дају нову дефиницију речи „епизода”: то је оно нешто мало нових сцена између опширног понављања у „гледали сте” и најаве следеће епизоде у „гледаћете”.

Тако се штеди новац и неколико пута продаје исти снимљени материјал, али, без сумње, нервирају верни гледаоци.