Утихнуо „црни глас у белом оделу”

Ниш – Било је тек сат и по иза јучерашњег недељног поднева. Као обично у то време много је оних који седе у нишким кафићима, много шетача централним улицама, парковима, у Градској тврђави у Нишу. Ниједна вест у последње време није толиком брзином прострујала кроз Ниш и ражалостила многе његове житеље. Брзином муње многе је затекла. И исто тако брзо се преносила – од једног до другог Нишлије, од уста до уха...

– Умро је Шаби... Само је то било довољно да престану жагор и галама, да се у кафићима и на терасама ресторана и кафана искључи музика. Одједном је завладала чудна тишина. И мир.

Престало је заувек да куца срце великог уметника. У вечном граду римског императора цара Константина, који постоји на овим просторима и обалама Нишаве скоро два миленијума, и из којег је потекло много знаменитих, познатих и признатих, Шабан Бајрамовић имао је своје место и, како је сам знао безброј пута да каже, своје вечно име. Само пре десетак дана у нишкој болници, скрхан тешком болешћу, пожалио се да живи најтеже дане.

„Борим се за живот, срце ми је слабо. Али,окружен сам изузетном пажњом свих око себе, пријатеља и познаника, лекара... Тек сада видим да нисам узалуд улагао целог себе да би се прочуло за Ниш и Србију, да би ромска песма изборила своје место у светској музици”, врло разборито говорио нам је Шабан, жалећи се на судбину. Није, стално је понављао, успео да добије пензију, а понео је бројна признања. Због тога је живео тешко, у немаштини...

Велики уметник, аутор који је од заборава отргао, обрадио и приредио више од 350 оригиналних ромских песама, нишка „Црна мамба”, човек којије наметнуо свој стил и начин певања, на музичкој сцени провео је безмало пола века. Прихваћен пре неколико деценија на балканским и европским просторима, мајстор џеза и блуза, шансоне и канцоне, народне песме и севдалинке, обележио је један дуг период. Средином априла ове године српски и ромски Нет Кинг Кол, Дјук Елингтон и Френк Синатра заједно, Павароти, Шарл Азнавур – просто речено „краљ краљева ромске песме”, напунио је 72.године. Тај рођендан провео је у болници, у Сремској Каменици, код Новог Сада. Требало је да 8.априла, на Светски дан Рома, одржи велики концерт у „Сава центру” у Београду. Током припрема за спектакл изненада му је позлило. Срце је почело да га издаје, завршио је у болници.

Није било концерта у „Сава центру”. Одложен је за неку другу прилику, када Шабан оздрави, речено је, уз веровање да ће тако и бити. Нажалост, неће.

Није било Шабана ни на великој и запаженој промоцији књиге о њему, аутора Радета Вучковића Нишког, под симболичним називом „Краљ ромске песме”, а у којој је описан целокупан живот и велико стваралаштво уметника. У време промоције, раније заказане за почетак априла ове године, Шабан је већ био у болници, на лечењу. Говорећи о књизи и уметнику аутор Вучковић је тада рекао:

– Његова личност је јединствена, а дело непроцењиво. Шабан Бајрамовић је становник Ниша и Србије, али нећемо погрешити ако кажемо и целе планете.

Није погрешио Раде Вучковић. И заказао је нову промоцију „чим Шабан дође у Ниш”. Али...

Шабан се почетком маја, пошто је завршио лечење у Каменици, вратио у Ниш. Али, само неколико дана провео је са својом породицом. Опет га је болест заскочила, јавиле су се нове и теже срчане сметње, опет клиника, болница... Ипак, почетком прошле седмице изашао је са Клинике за кардиологију у Нишу, примао је у својој маленој кућици на нишкој трошарини посете, разговарао са пријатељима, са знанима и незнанима који су долазили да га виде. Пре три дана, у петак, рекао нам је проф. др Јозеф Гласновић директор Клинике за кардиологију у Нишу, сачињен је упут за ВМА. Требало је да данас Шабан настави лечење у једној од најеминентнијих медицинских установа у нас.

Нажалост, ни тамо није стигао. Смрт га је претекла. Позлило му је јуче око 12 часова. Позвана је хитна помоћ која га је прегледала у његовој кући и констатовала тежак инфаркт.

Истога часа започела је борба и трка са временом. Борба са смрћу и за живот. Уз звуке сирене пребачен је на Клинику за кардиологију. Одмах је смештен у коронарну јединицу, предузете су све мере, започелосе са реанимацијом, али срце није издржало. Умро је Шаби.

Краљ ромске песме, „Црна мамба из Ниша”, српски и ромски Нет Кинг Кол заспао је јуче вечним сном.

Неће се више уживо слушати „црни глас у белом оделу”. Одлази заувек икона ромске музике, најбољи блуз црног човека изван Америке „цар царева” ромског соула и блуза. Али, остају велике успомене и незаборав на осмех који није скидан са лица, на човека који је пленио својом енергијом и присношћу, на најплоднијег, најславнијег и најпопуларнијег певача, песника и и јединственог композитора на свету.

Тома Тодоровић