Како је Волфганг Ишингер постао агент Кремља

У Минхену се прошлог викенда одиграо озбиљан политичко-акциони трилер. Све је личило на неки од романа Агате Кристи: један важан документ се појавио, па је потом нестао, да би на крају опет „испливао”. Притом се садржај документа многима није свидео. „Убица” је, претпостављало се, и даље био у возу, пошто композиција није нигде стајала, а кретала се великом брзином те је било немогуће да особа која је документ узимала и враћала – искочи а остане жива. Малтене сви путници су се дали у потеру, а многи су већ износили примедбе поводом тајанственог документа за који се прилично дуго није знало да ли представља званичан став организатора „путовања”.

Председник Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер није крио да је он, између осталих, творац документа о Украјини. Он је уосталом и потписник. Али је дискутабилно било да ли је политички план о Украјини у 12 корака званичан предлог Минхенске конференције. То питање је изазвало највише буре јер је, укратко речено, подразумевао пооштрену контролу Европе над спровођењем Споразума из Минска и постепено укидање санкција Русији.

„Дванаест корака ка већој безбедности у Украјини и евроатлантском региону”, како документ званично носи назив, појавио се на сајту Минхенске конференције и базирао се на политичком решењу као суштинском за окончање оружаног сукоба у Донбасу, унапређењу изгледа за конструктиван дијалог између Украјине и Русије – укључујући и Крим – што би допринело евроатлантској безбедности.

Кораци у безбедносном аспекту предвиђају обнову заједничког центра за контролу прекида ватре (1), успостављање директних војних преговора у нормандијској четворци о прекиду непријатељства (2) и унапређење слободе кретања (3). У хуманитарном погледу је предвиђено решавање питања несталих особа (4) и деминирање (5), а у економском реконструкција инфраструктуре Донбаса, стварање донаторског фонда (6), стварање услова за слободну трговину (7) и успoстављање „мапе пута санкција” – прецизније дефинисање како потези у примени Споразума из Минска кореспондирају са ревизијом санкција (8). Девета тачка предвиђа отклањање опасности од зрачења и безбедан транспорт радиоактивног материјала из Донбаса. Међу политичким корацима су покретање новог директног дијалога евроатлантских држава о изградњи заједничке безбедности (10), подршка и дефинисање заједничких области деловања између ЕУ и Русије (11) и покретање новог националног дијалога о идентитету у Украјини (12).

Документ је одмах изазвао жестоке критике. Најгласније замерке су се односиле на антиукрајинску оријентацију, а суштинске на проруски став да се санкције постепено укидају како тачке споразума буду испуњаване. Иза овог невеликог документа стоје међународни политички експерти, бивши и садашњи званичници из евроатлантских држава: од САД, Канаде и 15 европских држава, укључујући и Русију. Међу њима су и председници четири невладине утицајне агенције: председник Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер, бивши британски министар одбране Дес Браун, спољних послова Русије Игор Иванов – укупно 46 особа.

Пошто је објављен на званичној страници конференције, одмах испод дневног ред, изгледало је као да је документ званичан став барем учесника, ако не и држава из којих долазе. Главна тема о којој су високи званичници у Минхену расправљали и покушавали да нађу решење већ је довољно изазивала стрес – како одговорити на еру опадајућег утицаја Запада – када се на сајту појавило „кукавичије јаје” предлога решења за Украјину иза кога, очигледно, стоје неки утицајни људи. Присетимо се да су о постепеном укидању санкција Русији говорили бивши француски председник Франсоа Оланд, а потом је и Емануел Макрон рекао да санкције нису донеле никакво решење и покренуо еру новог разумевања с Русијом. Још 2016. године, тада министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је предлагао да се у складу с постизањем резултата размотри постепено укидање санкција. То су предлагали и тадашњи аустријски канцелар Кристијан Керн и шеф дипломатије Себастијан Курц.

Ипак, неколико сати након што је уочен, документ је „скинут” са сајта и појавила се вест да немачка влада није учествовала у настајању „12 корака за Украјину”. Медији су се позивали на изворе који су тврдили да представници владе нису били ни обавештени о овој иницијативи и да слабљење санкција Русији не може да се догоди пре примене минског споразума. Раним јутром је Атлантски савет у Вашингтону објавио детаљан одговор на план захтевајући да се одмах одбаци. Текст је потписало 29 особа, представника америчке администрације и дипломатије, укључујући двојицу бивших заменика државних секретара, бивше америчке амбасадоре у Украјини и Русији, бившег заменика генералног секретара НАТО-а...

Творци документа су нису дали омести, па је он поново враћен на сајт, овог пута с измењеним насловом и линковима на саопштења и оних који га критикују. Волфганг Ишингер је оптужен за напад на суверенитет и територијални интегритет Украјине, и стављен на листу десничарског сајта „Миротворац” на коме се налазе лични подаци, укључујући и адресе, стотина политичара, новинара и личности које су процењене као непријатељи украјинске државности.

Борба два концепта односа према Русији добила је још један прилог, а крајњи исход ће вероватно зависти од процене да ли ће одговор на главну тему конференције бити ефикасно обуздавање Кине и Русије или ће решење украјинског питања бити окончано доминацијом Истока.