Прете топлотни таласи

У Србији и јужној Европи погоршавају се животни услови изазвани високим температурама и сушом што доводи до смањења количине питке воде, водних потенцијала река и погоршања општих услова за пољопривредну производњу. Због глобалног отопљавања, повећава се ризик од копнених бујица и чешћих обалних плављења. У планинским подручјима ће доћи до смањења снежног покривача. Очекује се да ће промена климе утицати на повећање здравствених ризика посебно због топлотних таласа, упозорило је Министарство заштите животне средине Дана животне средине, који је био посвећен климатским променама и биодиверзитету.

У свету се предвиђа да ће доћи до глобалног повећања температуре за један степен Целзијусов до краја 2025. године, односно за три степена до краја 21. века. Према неким проценама, у јужној Европи може се очекивати повећање температуре ваздуха за око два степена Целзијусова у зимском периоду и од два до три степена у летњем. Такође се очекује смањење падавина у току лета од пет до 15 одсто. Балканско полуострво и Србија спадају у подручја врло угрожена сушом.

„Оно што смо запазили као неки индикатор промене климе на нашем подручју јесте да су последњих година учесталији екстреми и температуре и падавина”, истиче Јасминка Смаилагић, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Година 1999. била је са највећом количином падавина у Србији, до сада, а за њом је следила 2000. са екстремно малом количином падавина. На годишњем нивоу, најтоплија година на подручју Србије је била 2000, а најтоплије лето 2003. године што се не поклапа с најтоплијом годином и летом на глобалном нивоу.

Милан Медаревић, професор Шумарског факултета, упозорава да ће климатске промене имати за последицу и постепено пропадање шума. Први ће се на удару наћи четинари, на пример, смрча и јела, подложни нападу гљива које доводе до сушења стабала. У Србији се више од две деценије бележи сушење стабала, а посебно су угрожене врсте црни и бели бор на Златибору, Маљену, Сувобору, Шаргану и Копаонику.

Због ефекта стаклене баште долази до концентрације угљен-диоксида што утиче на повећање и густину биљног покривача, а то резултира већом биомасом, а погодује развоју паразита, посебно рђе и пепелнице.

Овај професор каже да ће глобално загревање атмосфере изазвати померање одређених типова шумских заједница ка половима за неколико стотина километара и промену њихове структуре. Осим тога, у неким областима може се очекивати убрзано одумирање дрвећа као последица стреса и напада штеточина и биљних болести, уз промене у брзини раста, отежане природуа и вештачку регенерацију, као и повећање штета проузрокованих шумским пожарима и атмосферским непогодама.

Медаревић каже да се на умереним и вишим географским ширинама очекује повећање дужине вегетационог периода као последица глобалног загревања ваздуха. Раст средње температуре ваздуха допринеће померању климатских, услед тога и вегетационих зона, како на географској ширини ка половима, тако и на надморској висини. При томе би промена температуре само за један степен условила њихово померање ка половима за 200 до 300 километара. Померање ка већим надморским висинама процењује се на 150-200 метара.