Доказао сам да Албанац није баук

Специјално за „Политику”
Скопље – Собрање, парламент Северне Македоније, распуштено је 16. фебруара како би се одржали први ванредни парламентарни избори у овој земљи, заказани за 12. април. На тај начин је председник Собрања Талат Џафери практично ставио тачку на свој мандат, који је почео након крвавих сукоба у скупштини, када су у њу упале присталице ВМРО-ДПМНЕ. Током свог председавања Собрању, Џафери, иначе вођа албанске партије ДУИ, преузео је на себе велики део одговорности за неке стратешке потезе – промену устава и имена државе, ратификацију пријема Северне Македоније у НАТО, па и укидање имунитета посланику и бившем премијеру Николи Груевском, чија је странка, ВМРО-ДПМНЕ, најмоћнија опозициона групација у земљи. Резимирајући свој троипогодишњи мандат, Џафери ипак у први план истиче „конструктивност свих страна” у доношењу најважнијих одлука парламента. Наиме, упркос огромној нетрпељивости између владајућег СДСМ-а, с којом је ДУИ у коалицији, и ВМРО-ДПМНЕ, и опозиција је подржавала пут земље ка Европској унији и НАТО-у.

„Захваљујући тој конструктивности, ми смо као држава донели озбиљне одлуке које су допринеле да смо ту где се налазимо данас. Наиме, иако Шпанија још није ратификовала протокол између Републике Северне Македоније и НАТО-а, процедура је већ започета и исход је више него сигуран. Мада је октобарском одлуком Европског савета (да се Северној Македонији не да датум за почетак приступних преговора са ЕУ – прим. „Политике”) направљена грешка, судећи по речима свих значајних међународних фактора, уложен је највећи напор да се у марту, најкасније на мајском самиту ЕУ у Загребу, исправи та грешка. Улога Собрања је више него значајна у погледу одржавања редовног дијалога и грађењу консензуса између свих парламентарних група. И ванредни парламентарни избори су расписани након што су лидери политичких партија, због тога што нам није додељен датум за почетак преговора са ЕУ, на сусрету код председника државе одлучили да врате мандат и да поново затраже легитимитет од народа за пут који Северна Македонија треба да следи након избора”, каже Џафери за „Политику”.

Шта је Северна Македонија добила на домаћем и међународном плану тиме што је ваша партија ДУИ добила место председника Собрања? Користили сте уставно право да водите седнице на албанском језику. Шта то за грађане Северне Македоније и припаднике албанске националности значи у погледу развоја демократије?

Избор за председника Собрања за мене је представљао част, али и велику одговорност. Свестан сам тога да је било скепсе и страха код грађана, али сам доказао да Албанац на овој битној позицији није баук. Током целог мандата ниједном се нисам руководио политичким интересима своје партије. Био сам председник свих народних изабраника и комуницирао директно са сваким од њих, испред или иза ока камере. Имајући у виду контекст у којем сам ја изабран на ову позицију, након веома тешке кризе и биполаризације наше земље, а долазећи из албанске политичке партије, мени је можда за нијансу било лакше да одржим комуникацију и да сарађујем са свима директно. Резултат тога је што се ниво конструктивног дијалога и културе дебатовања подигао на висок ниво – сви, и власт и опозиција, конструктивно су суделовали у раду Собрања, што је нотирано и у извештају Европске комисије о напретку земље. То је утицало позитивно и на релаксацију односа између две највеће етничке заједнице у земљи.

Без обзира на то какви ће бити резултати 12. априла, након ванредних парламентарних избора, да ли ће једну од функција председника законодавне или извршне власти обављати кадар из албанских парламентарних партија?

Свакако да ће се воља бирачког тела поштовати. Што се тиче тога да ли једну од функција председника законодавне или извршне власти мора обављати кадар из албанских парламентарних партија – мислим да су протекле три и по године доказ да то није ништа нелогично, напротив, то је сасвим разумно решење, које говори много о демократској зрелости наше земље и институција, имајући у виду састав нашег друштва и циљ да сви будемо једнаки грађани пред уставом и законима.

Северна Македонија и Србија се разилазе око питања Косова. Других несугласица нема. Шта бисте препоручили будућем председнику и новом саставу Собрања када је реч о односима са Србијом?

Република Северна Македонија је суверена, независна држава која је у Собрању усвојила Декларацију о признању Републике Косова. То је акт који је пуноважан и будући председник Собрања ће спроводити ту вољу. Ми као држава свој пут напретка стварамо отвореним дијалогом, јер смо лекцију о томе извукли из дуготрајног спора са Грчком. Мој савет лидерима региона био би да користе механизам отвореног дијалога, чак и без посредника, јер спорови се разрешавају само кад се о њима прича директно и без рукавица. Добросуседски односи су најјачи аргумент и допринос који можемо дати за развој региона и напредак уз подршку европске заједнице.