Нема мира у Донбасу

Недавна размена ватре (18. фебруара) у месту Золото, у побуњеној украјинској области Донбас, показала је да, ма колико оптимистично звучале најаве могућег коначног смиривања напетости у овом делу бивше совјетске републике, ситуација на терену није баш блистава. У поменутом окршају један украјински војник је погинуо, двојица су рањена, а тројица контузовани, што само по себи говори о непомирљивости сукобљених страна.

Рекло би се да више нико не сумња да се Украјина претворила у неку врсту глобалне „монете за поткусуривање”, посебно на релацији САД–Русија. Веровати да је оваква ситуација изазвана само обновљеним постхладноратовским анимозитетом две највеће силе, није прихватљиво. Једноставно, околности у 21. веку, у односу на претходни, драстично су промењене на целој планети, и ма колико украјински случај био драматичан, само је један у низу.

Управо то највише и боли земљаке председника Володимира Зеленског који су, по распаду Совјетског Савеза, своје наде у будућност чврсто везали за Европу, која се и сама нашла пред изазовима. Један од основних је: да ли инсистирати на опстајању заједнице држава у којој су сви (теоретски) једнаки, или поштовати појединачне разлике, традиције, па и интересе… Како год било, тешко је наћи заједнички интерес између једног Луксембурга, у којем бруто домаћи производ по глави становника износи 112.623 евра, и Украјине, чији БДП није већи од 9.683. При томе је и број оних који „преживљавају” у поменутим земљама у огромној несразмери.

Истини за вољу, ни многи у самој Украјини нису спремни на мирно регулисање проблема Донбаса. Ово се посебно односи на део националистички настројених политичара који међу слично расположеним делом својих суграђана имају немалу подршку. Камен спотицања је и предлог о заједничким патролама дуж украјинско-донбаске границе, а које би биле састављене од припадника обе стране и посматрача Организације за европску безбедност и сарадњу. Основна улога поменутих снага, што је подржао и председник Зеленски, била би да обезбеђују мир током припрема за предстојеће месне изборе у Донбасу. Окршај у месту Золото показује да је много оних којима мирни избори не иду у прилог.

Рат у Донбасу био је једна од главних тема и на недавно одржаној Минхенској конференцији о безбедности. Али, била је то још једна прилика да Украјинци схвате да Европа не води баш много рачуна о њиховој будућности. Украјински медији тим поводом оцењују да нова мировна иницијатива покренута на конференцији од стране групе међународних експерата, практично представља издају од стране западних земаља.

Многима на Старом континенту важније је да умање штету коју тренутно трпе због економских санкција уведених Русији због дешавања у Донбасу. Такође, ма колико се чинило да надлежни у Кијеву могу барем да рачунају на конкретнију помоћ Вашингтона, испоставило се да је и та нада на климавим ногама. Не чуди стога што се многи у бившој совјетској републици осећају заборављеним, препуштеним самима себи и то у геополитичким околностима које им никако не иду у прилог.

Поједини украјински аналитичари склони су предвиђању да ће њихова земља дефинитивно поклекнути пред Русијом већ 9. маја, на Дан победе у Другом светском рату. Овај „пораз” неће бити громогласан. То се и не очекује. Циљ Москве је, према поменутима, да проблем суседне републике спусти на што је могуће нижи ниво, да га маргинализује, како би га и свет коначно сместио „ад акта”.

У том светлу ваља посматрати и прошлонедељну смену Владислава Суркова са дужности помоћника председника Владимира Путина и представника Русије на мировним преговорима између сепаратиста из Донбаса и власти у Кијеву. Одлазак Суркова, како се коментарише у Москви, последица је његовог оштрог става према украјинским преговарачима. „Наведеном променом преговарача Кремљ је себи обезбедио већи простор за маневар”, коментар је упућених.

Питање које се природно намеће јесте: да ли је мировне преговоре између Русије и Украјине могуће и даље водити у складу са Минским договором или околности захтевају нови, прилагођени приступ. Како је недавно изјавио шеф украјинске дипломатије Вадим Пристајко: „Поменути план дефинитивно мора бити измењен, пошто неке од његових тачака једноставно није могуће реализовати.”