Дијабетичари у ризику од инфаркта срца и шлога

Оболели од дијабетеса типа два имају двоструко већи ризик од добијања инфаркта срца, шлога и срчане слабости, него они који ову болест немају. Савременим начином лечења дијабетеса тај ризик се може смањити. Међутим, уколико до кардиоваскуларног „догађаја” ипак дође, за пацијенте ситуација више није безизлазна јер су данашње терапијске опције знатно успешније него што су биле раније.

Др Арсен Ристић (Фото: Лична архива)

Професор др Арсен Ристић, кардиолог, начелник Одељења за срчану инсуфицијенцију и помоћник директора Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије, каже да су последњих година препоруке да пацијенте с дијабетесом треба лечити као болеснике који су већ имали кардиоваскуларни проблем. Зашто је то тако?

– Дијабетес двоструко повећава ризик за све најважније кардиоваскуларне компликације у односу на особе без дијабетеса, пре свега за срчани и мождани удар, али и за срчану слабост независно од узрока ове слабости. Шећерна болест убрзава и погоршава атеросклерозу која лежи у основи кључних кардиоваскуларних обољења. Трајање дијабетеса дуже од 10 година квалификује болесника за категорију високог кардиоваскуларног ризика, што подиже праг терапијских циљева за редукцију нивоа штетних масноћа у крви (ЛДЛ-холестерола) и артеријске хипертензије. Дијабетичари код којих је потврђена нека од кардиоваскуларних компликација класификују се у групу с веома високим кардиоваскуларним ризиком код којих је циљна вредност лошег холестерола (ЛДЛ) испод 1,4 ммол/л – каже др Ристић.

Повишен шећер у крви осим ефекта на убрзање атеросклерозе, за који су потребне године, има и директан токсични ефекат на срчани мишић па доводи до такозване дијабетичне кардиомиопатије која узрокује срчану слабост, независно од коронарне болести.

– Нове европске смернице у лечењу дијабетеса стављају у први план процену кардиоваскуларног ризика код пацијента. За болеснике с веома високим ризиком саветује се већ у првој линији примена лекова који смањују кардиоваскуларни ризик и редукују шансу за појаву срчане инсуфицијенције, а то су такозвани СГЛТ-2 блокатори. Ови лекови су доступни и у нашој земљи, али нажалост још нису на листи лекова који се прописују о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање – каже др Ристић.

Срчана слабост може да настане у било ком животном добу, али се њена учесталост повећава с годинама. Од укупне популације срчана слабост се јавља код седам одсто особа које имају од 75 до 84 године, а код 15 одсто оних који су превалили 85 годину. У свету има око 30 милиона особа које се лече због срчане слабости, а сваке године се проблем открије код седам милиона нових случајева. У Србији са срчаном слабошћу живи око 200.000 особа. Срчана слабост (инсуфицијенција) стање је у којем срце не може довољно да потискује крв кроз тело и омогући рад других органа. Органи и ткива не добијају довољну количину крви, па долази до појаве симптома. Исто тако, организам не може да се ослободи продуката метаболизма, што доводи до нагомилавања течности у плућима и другим деловима тела. Срчана слабост настаје због оштећења срца болешћу крвних судова срца, високим крвним притиском или болешћу срчаних залистака.

– Шира доступност такозваних СГЛТ-2 блокатора значајно би смањила потребе за поновне пријеме на болничко лечење пацијената са срчаном слабошћу и дијабетесом, али и омогућила значајно бољи квалитет живота и дуже преживљавање. Предност ове нове генерације лекова јесте што могу да селективно редукују вишак течности у ткивима, без смањења притиска, уз мањи губитак натријума у односу на диуретике који су већ деценијама доступни у лечењу срчане слабости. Постоји велики број лекова који се примењују за лечење срчане слабости, од којих већина смањује симптоме и побољшава квалитет живота – наглашава др Ристић.

Врста терапије зависи од симптома, удружених болести, општег здравственог стања болесника и начина живота. Код већине болесника је неопходна примена више лекова, а дозирање и начин употребе морају бити прецизни. Када се једном дају, ови лекови се најчешће узимају доживотно. Нови лекови за срчану слабост посебно поправљају прогнозу болесника са шећерном болешћу или ризиком да је развију.

Срчана слабост је хронично стање које захтева дуготрајно лечење па болесник мора да буде спреман да промени и побољша животне навике, као што су правилна исхрана и вежбање, али да се ослободи лоших навика попут пушења цигарета и конзумирања алкохола.